По свему судећи званичној политици Србије  потребно је  да у српским општинама на Косову и Метохији има власт под својом контролом, како би неометано могли да спроводе договоре из Брисела који су обавезујући за обе стране.
Срби на Косову и Метохији уморни су од предизборних борби у којима нико није поменуо све мању институционалну подршку Србије, већ им је стављено до знања  да је гласање за сваку другу опцију издаја.
Потпуно укидање и делимична  интеграција српских институција у косовски систем до сада је прошло неопажено, а након парламентарних и локалних избора, који су одржани ове године, кренуће сe у укидање и преосталих институција, које Србима пружају какву-такву институционалну подршку. Укидање институција Србије на Косову већ се негативно одразило на исељавање Срба са Косова и Метохије.  Тачан број Срба који су напустили Косово и Метохију у протекле три године није познат.
Многи споразуми су потписани неколико година уназад, а њихово спровођење чека прави тренутак.
Српском политичком врху је јасно стављено до знања да је главни услов за формирање  Заједнице срских општина, коначно укидање преосталих паралелних институција на Косову и Метохији.
Заједница српских општина биће формирана након испуњавања обавеза Србије.
Интеграција у косовски институционални систем спроводи се само на северу, док ће институције на већем делу Косова и Метохије, где живи највећи број Срба бити потпуно угашене.
Србима на Косову и Метохији су већ почели да пристижу телефонски рачуни обрачунати у еврима, које Срби морају да плаћају у косовским банкама. Исто је и са постпејд уговорима, иако потписани у Србији са лицима која имају пребивалиште на Косову и Метохији, рачуни за уплату су однедавно у еврима.

Косовска страна је у преговорима ставила акценат  само на север Косова и Метохије, јер  жели да инсталира свој иснтитуционални систем на делу територије који није био под контролом Приштине, али је све већа незаинетерсованост Београда за Србе који живе јужније од Ибра први показатељ Србима да на Косову и Метохији за њих нема будућности.
Сви припадници МУП-а су пензионисани, а само они који живе на северу су интегрисани у КПС. Списак за интеграцију запослених у цивилној заштити на севереу Косова и Метохије дошао је баш из канцеларије за Косово и Метохију, а ови људи су интегрисани у Пореској управи Косова, библиотекама, општинам, итд.  На северу Косова и Метохије почео је да ради Суд који ће Србима да суди по законима Косова.
Следећа институција која ће бити угашена је Пореска управа Србије и на крају ће бити угашене Привремени општински органи и пратеће општинске институције.

Још није познато како ће функционисати школство и здравство, а с обзиром да неће имати институционалну општинску подршку српских општина, неизвесна је будућност и ових институција.

Баш због тога ће исељавање Срба бити све интензивније, а на тај начин ће на крају бити јасно заокружена косовска независност.

Према још непотврђеним информацијама, у другом кругу локалних избора у Клокоту, победу је однео Страхиња Спасић са 12 гласова више од свог против кандидата Божидара Дејановића. 

У Партешу је победио кандидат "Српске листе" Драган Петковић. Према прелиминарним резулатима које су објавили албански медији Драган Петковић је добио 61,81%, а његов против кандидат Ненад Цветковић 38,19 % гласова изашлих бирача.

Курир: Упркос бројним притисцима и лажним вестима које су имале за циљ да збуне бираче успео сам да остварим победу на изборима. Хвала председнику Александру Вучићу на подршци! Наша борба за интетесе српског народа на КиМ ће бити још снажнија, рекао је за Курир Страхиња Спасић.

Спасић је победио са 12 гласова разлике. Он је освојио 1.031 глас док је Божидар Дејановић освојио 1.019 гласова.

Индексонлине.нет:  Албански интернет портал "индексонлине" пренео је вест да је у општини Клокот према прелиминарним резултатима победу однео Страхиња Спасић са 50.27%, док је Божидар Дејановић освојио 49,73% гласова бирача. 

У Партешу је победу однео Драган Петковић, кандидат "Српске листе са 61,81% гласова у односу на против кандидата Ненада Цветковића који је освојио 38,19% гласова од укупног бороја изашлих бирача.

Многи медији су пренели информацију да је у општини Клокот-Врбовац победио Божидар Дејановић,  кога је у другом кругу подржао званични Београд, иако у првоом кругу није био кандидат "Српске листе". Ову вест је прва пренела РТС.

РТС: Према прелиминарним подацима, Божидар Дејановић и Драган Петковић, кандидати Српске листе у Клокоту и Партешу и Пасјану, освојили су највише гласова у другом кругу избора за председнике општина на Косову и Метохији, јавља репортер РТС-а. Гласало се за председнике 20 општина. Излазност на КиМ је око 38 одсто, саопштила је Централна изборна комисија.

Спортски речено трансфер године, задовољни и менаџери и клуб, али иако Вам је на први поглед смешно, у Србима На Косову и Метохији овакве ствару изазивају бес, а нису у могућности да се супротставе  потезима оних који би требали да се побрину за њихово јединство.

Оно што не може да се догоди у нормалном свету, догађа се Србима на Косову и Метохији, ни мање а ни више  него по директиви званичног Београда, односно канцеларије за Косово и Метохију, која је додатно узбуркала страсти и унела немир у животима преосталих Срба који живе у Витинском крају.

Ово је још један доказ да званични Београд нема јасну стратегију за опстанак Срба и да овакве акције доприносе продубљивању свађе међу Србима, а никако није допринос њиховом јединству..

Божидар Дејановић, каднидат "Грађанске иницијативе Клокот Врбовац",  највећи критичар "Српске листе", у трци за други круг избора "променио дрес" у канцеларији Марка Ђурића и одједном постао кандидат "Српске листе". Данас своје бираче позива да гласају за "Српску". 

"Српска листа" је одмах објавила, да је кандидатуру повукао Страхиња Спасић који је иначе кандидат Српске листе у првом кругу локалних избора. Спасић је ову дезинформацију  "Српске листе" одмах демантовао, али то није медијски пропраћено.

Дакле, Страхиња Спасић ће учествовати у другом кругу локалних избора као кандидат "Српске листе". Он је данас демантовао објаву "Српске листе" и позива све бираче да га подрже и гласају за њега.

По овоме се јасно види ко су људи којима се манипулише и наређује да руководе  животима Срба на Косову и Метохији и на који начин се према њима односе.

У првом кругу локалних избора у општини "Клокот-Врбовац" бирачи су имали прилику да гласају за и против "Српке листе".  Кандидат "Српске листе"  у првом кругу био је, Страхиња Спасић, који је син актуелног председника општине Срећка Спасића.

Кампања његовог противкандидата Божидара Дејановића, кандидата "Грађанске иницијативе Клокот Врбовац",  у првом кругу избора  била је заснована на омаловажавању "Српске листе" и вређању њихових кандидата.

Од пре неколико дана Божидар Дејановић је на позив МаркаЂурића, директора канцеларије за Косово и Метохију, постао кандидат "Српске листе", а да чудо буде веће "Српска листа" је у медијима објавила дезинформацију да се Страхиња Спасић повлачи из другог круга избора, што је Спасић одмах демантовао.

Намера је да се  дезинформацијом о Спасићевом повлачењу утиче на бираче да сутра подрже Божидара Дејановића.

На изборима који ће бити одржани сутра у Клокоту и околним селима, надметаће се двојица кандидата "Српске листе".

Споразумом из Брисела који је договорен од стране косовских преговарача и оних из Београда, договорено је успостављање веродостојног катастарског система на Косову и Метохији, који се тиче приватне имовине, комерцијалне приватне имовине, као и црквене имовине.
Овај споразум као и многи остали који нису спроведени, договорени су 2011. године.
За спровођење овог споразума била је потребна сагласност обе стране, али за коначно спровођење одговорне су косовске институције .
Незванично, Србија је испунила све захтеве који су пред њу стављени, а тиче се спровођења договорених закључака по питању катастра.
Косовска катастарска слика значајно је промењена у протеклој деценији. На централном и источном делу Косова и Метохије извршене су многе промене које су углавном доказане купопродајним уговорима, али се сумња да у делу Метохије одакле су Срби потерани има нерегуларних радњи око присвајања српске имовине.
Срби се суочавају са проблемом доказивања своје имовине, јер су оригиналне катасртарске књиге са реалним стањем до 1999. године измештене са Косова и Метохије, па је фактичко стање враћено на више деценија уназад. Тако је нпр. имовина Срба која је купљена осамдесетих година прошлога века, иако уредно укњижена до 1999. године у тренутним катастарским књигама на Косову и Метохији враћена претходним власницима.
Ако постоји нерегуларност у присвајању српске имовине, онда се то може сматрати као један од разлога косовског катастра за неспровођење споразума о катастарким подацима који је потписан 2. септембра 2011. године.

Споразум предвиђа следеће:
Група која ће бити састављена од више стручњака из ове области под контролом ЕУ контролисаће рад агенције чији ће задатак бити упоређивање тренутног стања са оригиналним катастарским подацима до 1999. године, које ће  доставити Србија, а који су 1999. године однети са Косова.
Оригинални катастарски документи биће предати у одређеном року специјалном представнику ЕУ на Косову.
Уколико техничка агенција која је задужена за упоређивање приватне имовине на Косову утврди да постоје неправилности у променама у катастарским књигама, исти ће бити предати косовским судовима, који ће даље утврђивати околности под којима су настале промене.

Судске комисије, тј. првостепени орган који ће утврђивати неправилности биће састављене од међународних и косовских стручњака, а именоваће их Специјални представник ЕУ на Косову.
Врховни суд ће разматрати жалбе на првостепене одлуке, а судска већа ће бити састављена углавном од међународних судија. Одлуке Врховног суда биће коначне, без права на жалбу.

Катастар Косова мораће да поступа по одлукама косовских судова у тим процесима.

До данас закључци из споразума о Катастру нису спроведени, а према свему судећи највећу одговорност за то сноси косовска страна.

Дичићима из Страже код Гњилана у општини Ново Брдо, на Косову и Метохији, нико се није јавио за помоћ око изградње породичне куће.
С' обзиром да су избори у општини у којој живе  недавно прошли, Дичићи кажу да су њихове наде пале у воду, они  више и не очекују да ће им неко помоћи да живе у нормалним условима.
Списак оних којима је општина Ново Брдо донирала средства у виду пољопривредних машина и друге врсте помоћи налази се у канцеларијама ове општине, а на терену се јасно види да је приоритет стављен на имућније домаћине из околних села. Зато Дичићи кажу да за њих помоћи нема, а немају рођаке и пријатеље који су на власти.
"Нама нико неће помоћи, а обећавали су нам сви. Ако напада велики снег, нека нас неко обиђе, бојимо се да се нећемо извући ако кров попушти. У истој соби спавамо, ја и супруга, са двема девојчицама од петнаест и осамнаест година, а у другој соби спава моја мајка и мој млађи брат", каже глава породице Милован Дичић.
Локална косовска власт  и Привремени органи управљана Србије на овом подручју Косова и Метохије немају слуха за помоћ овој и сличним породицима. "Свима смо се обраћали и све редом смо молили и ништа".
Уколико се нешто хитно не предузме, трагедија је неминовна.

Трошна кућа чији су зидови од блата због прокишњавања крова прети да се сруши на људе који у њој живе.

Права је срећа што прошло лето није било кишовито, али један пљусак који их је задесио прошлог лета, потпуно им је уништио покућанство које је и онако оскудно. Од тада им је покварен телевизор, ствари поквашене и нису више у употреби.
Јадранка (15) и Марина (18) са својим родитељима, бабом и стрицем, живе у две собе.
Једина хуманитарна организација која их је обилазила је организација Срби за Србе. На жалост помоћ која им је пружена само је одлагала решење проблема.
Породици Дичић из Страже је потребна кућа која ће бити изграђена од темеља.
Уредништво нашега сајтапре  неколико месеци је послало писмо-апел хуманитарној организацији Срби за Србе. На нашу емаил адресу је убрзо стигао одговор, да ће их имати у обзир за неку од наредних акција.
До тада Дичићи са страхом чекају први снег.

Крадљивци стоке су изгледа одлучили да своју активност у општини Ново Брдо "подигну на највиши ниво", па су се тако ноћас усудили да насрну на приватну имовину председника општине Светислава Ивановића.

Председнику општине Ново Брдо, Светиславу Ивановићу који са породицом живи у селу Трњићевце, крадљивци стоке су прошле ноћи из штале однели две краве.

Учесталост крађа у Новом Брду све је већа, а на мети су до сада била углавном српска домаћинства у брдско-планинским селима ове неразвијене општине. Да ли ће се након последње крађе власт у Новом Брду озбиљније позабавити овим проблемом остаје да се види.

Изборни резултат "Српске листе" у општини Партеш-Пасјане наћи ће се пред Врховним судом Косова, пошто је Централна изборна комисија Косова одбила да потврди убедљиву победу кандидата "Српске листе".

Претпоставља се да је Централна изборна комисија на основу пријава о притиску на гласаче цео случај пребацила на одлучивање Врховном суду, који ће донети одлуку да ли ће се у овој децентрализованој општини са већинским српским становништвом одржати други круг гласања  или ће бити признат изборни резултат из првог круга.

Дан пре избора у Пасјану су након што се на интернету појавио аудио снимк телефонског разговора између активста "Српске листе" и кандидата за председника општине, ухапшена двојица активиста Српске листе.

Врховни суд Косова одлучиваће и о изборним резултатима у општинама Глоговац и Јуник.

Судбина Срба на Косову и Метохији понавља се често. Након Другог светског рата 1941. године,  италијански дипломата описао је страдање колонизованих Срба у Метохији, тако што је написао да ниједна српска кућа нема крова.
Данас у Метохији српске куће су опет спаљене, порушене и без кровова.
У периоду од 1918, године па све до почетха Другог светског рата на Косову и Метохији је досељено више од 12000 српских породица из Црне Горе, Босне, Херцеговине, Далмације, Лике и из Србије.
Број новопридошлих породица износио је десет процената од укупног броја становника на Косову и Метохији.
Пре Другог светског рата на Косову и Метохији је живело нешто више од 650000 становника. Намера тадашњих власти су биле да се на Косову и Метохији знатно увећа  број српског живља, с обзиром да је број албанског становништа био у наглом порасту.
Сиромашне српске породице које су се досељавале на Косово и Метохију, насељавале су све делове данашњег Косова и Метохије.
Након капитулације Југославије 1941. године, простор Косова и Метохије је подељен између три окупационе управе. Под немачку управу, која је обухватала ужу Србију, потпали су Косовско-митровачки, Вучитрнски и Лапски срез, као и делови Грачаничког среза. Остали делови Косова и Метохије подељени су између бугарских и италијанских окупационих снага. Бугарској је допао део Гњиланског среза северно од Пасјана, као и Витина, Качаник и Сиринићка Жупа, док је глав нину косовско-метохијске области заузела Италија, настојећи тиме да добије што више за своју марионетску државу Велику Албанију.

Већ у првим данима рата долази до насиља на Косову и Метохији.
Наоружане албанске групе нападале су из заседа припаднике Војске Краљевине Југославије, док је истовремено отпочео и терор над српским цивилним становништвом.
Посебно изложени притисцима били су колонисти, на које се међу Албанцима неретко гледало као на уљезе које су од 1918. до 1941. године југословенске власти насељавале на њихову земљу, самим тим и на њихову штету, а зарад остварења уско политичких државних интереса. Прогон колониста, који је био нарочито суров, имао је за циљ да додатно застра-
ши и у избеглиштво са Косова и Метохије натера остале Србе. То је веома брзо резултирало њиховим масовним, како неорганизованим, тако и организованим пресељавањем на територију уже, тзв. Недићеве Србије. Укупан
број исељеника са Косова и Метохије у току све четири ратне године није прецизан. Процене се крећу од око 40.000 до укупно 100.000 избеглица, укључујући и оне са подручја око Новог Пазара, Косовске Митровице и По-
дујева.
Према неким подацима, пак, само је из Метохије, у којој је до 1941. године живело око 100.000 људи, у окупирану Србију и Црну Гору протерано око 80.000 душа, док је остатак склоњен у шумама око Белог Поља, Гораждевца, Пећи, Ђураковца и Ђаковице.

Највећа страдања Срба, како староседелаца, тако и колониста, одиграла су се у првим недељама окупације. Том приликом најтеже је страдало становништво Метохије. У Пећком срезу, на пример, уништено је 65% насе- љеничких кућа, а у другим метохијским селима чак 95%. Колонисти су протеривани из својих станишта, имовина им је пљачкана и рушена, услед чега су бројна села потпуно опустошена.
Страдање колониста није при том било ограничено само на протеривање са добијене земље и уништавање имовине. Многи од њих су рањавани, па и убијани. У једном од саопштења из тих дана наводи се да „нема ни једне српске породице која је била насељена у Метохији да није страдала и имала жртава у крви и материјалу“.
О крвопролићу над колонистима сведочили су и представници окупатора, па је, тако, италијански дипломата Карло Умилта, који је посетио Косово и Метохију, пролазивши путем Ђаковица–Пећ забележио да није видео кућу са кровом, да су сва села била спаљена и да су лешеви људи лежали на ледини док су живи покушавали да се спасу. Таквим призором, односно изливом мржње Албанаца према српским колонистима, наведени дипломата био је потпуно шокиран.

Терор којем су били изложени по избијању рата најбоље описују сами колонисти. Трипко Драгићевић, на пример, колонизован у селу Забрђе, Подримски срез, у изјави коју 18. јула 1941. као избеглица даје у Општини Рашка, каже: „Ја сам са својом породицом побегао из Забрђа због тога: што су Арнаути по извршеној окупацији од стране немачких власти почели српске куће палити и убијати Србе издајући им наређења да се са имања одмах уклањају. Мене је позвао сеоски старешина Вејсил Ђема са једном масом наоружаних људи у мојој кући и саопштио ми да се у року од 6 сати одмах изгубим са породицом иначе после тога рока да ће нас поубијати. Од имовине дозволио ми је да могу узети само што могу понети на себе, а ресто ствари, жита и стоку то су они опљачкали и однели“.
Слично говори и Томо Зечевић, колонизован у селу Коло, у Срезу вучитрнском: „ једне ноћи Арнаути су ми излупали прозоре на кући из које су побегла моја деца куд које након чега је моја кућа потпуно опљачкана и све из куће однето што сам имао као и жито и остале намирнице, а пре свега овога запалили су ми сламу поред куће која је била саденута. Овакав поступак од стране Арнаута према мени довео ме је до сумње да ћу једног дана и живот изгубити те зато сам морао напустити тим пре што ми је то и наређено усмено од стране председника општине, који је по народности Арнаутин. Пред мој полазак из места погинули су моји ближњи комшије и то: Распоповић Богић са сином, Бешић Божо са братом који су побивени у једној кући од стране Арнаута.
Имена извршиоца овог дела не знам, а знам да за то нико није одговарао“.

Светлој сутрашњици на Косову и Метохији многи прогнани колонисти нису се могли надати ни после завршетка Другог светског рата.
Став нових власти, по којем су аграрна реформа и колонизација пре 6. априла 1941. спроведене неправедно и на штету староседелачког, углавном албанског становништва, довео је до тога да Национални комитет ослобођења Југослави- је (НКОЈ) донесе 6. марта 1945. Одлуку о привременој забрани враћања колониста у њихова предратна места живљења.
Та забрана, међутим, није била дефинитивна и имала је за циљ спречавање повратка колониста пре најављене ревизије аграрне реформе и колонизације којом је требало преиспиати да ли су сви случајеви добијања земље између 1918. и 1941. били у складу са законом.
Министарство за колонизацију Демократске Федеративне Југославије, сходно томе, већ 2. маја 1945. доноси Уредбу о повратку насељеника на Косово и Метохију, 18 а три месеца касније и Закон о ревизији додељивања земље насељеницима, по којем су право на добијену земљу губили колонисти којима је она додељена на штету староседелаца, приватних сопственика, као и колонисти који нису били земљорадници, већ чиновници, жандарми, рентијери, итд.
По овом Закону, ревизијом је било обухваћено 11.168 колонистичких домаћинстава. Од тог броја, за 4.829 домаћинстава признато је право на целокупну добијену земљу; на делимичан повраћај земљишта право је добило 5.744 домаћинстава, док је сву додељену земљу изгубило 595 домаћинстава.

Знатан део колониста којима је Законом о ревизији признато право на земљу добијену аграрном реформом на Косово и Метохију ипак се није вратио. Страдање и претрпљени страх услед прогона од стране Албанаца многе су поколебали у намери да живот наставе тамо одакле су 1941. године били прогнани.

Александар Павловић УДК94:325.3(497.115)"1941/1945"