Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, позвао је данас све Србе са Косова и Метохије да не приступају војсци Косова, а такође је подсетио и на последице које могу да уследе за све оне који то учине, те да је приступање илегалним војним формацијама кажњиво по кривичном законику Републике Србије.

Са друге стране директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић је сметнуо са ума, да је Влада Србије већ једанпут преварила косовске Србе, који су након проглашења независности Косова, на позив Владе Републике Србије рекли не косовској независности. Оваква превара ипак није кажњива по кривичном законику Републике Србије.

Влада Србије је на својој седници у фебруару 2008. године донела обавезујући акт-закључак, којим се позивају сви запослени у до тада УНМИК инстиуцијама које су прогласиле независност, да исте напусте и да ће у складу са тим закључком, у коме је јасно прецизирано, бити збринути од стране српских институција под управом Владе Србије. Закључак Владе Републике Србије је регуларно објављен у Службеном гласнику.

Од тада до данас Влада Србије и њене институције упорно игноришу сваки апел Срба, који су тада остали без посла, да им држава да одговор, зашто су преварени. На бројна писма и мејлове Срба који су послушали позив Владе Србије, нико не одговара, иако су бројна писма послата многим државним институцијама попут председника државе, Министарства за Косово и Метохију и осталим надлежним министарствима од владавине Бориса Тадића па све до данас.
Зато су данас ови Срби принуђени да са Косова и Метохије беже главом без обзира, јер се после "не косовској независности" плаше за своју будућност.
Да ли је позив Марка Ђурића и обећања попут "видећемо нешто, ако је у питању егзистенција" још једна у низу превара српске власти над Србима са Косова и Метохије, питају се они  који су се већ опекли на ватри на којој се годинама пеку косовско-метохијски Срби.
Без посла је тада остало на десетине Срба, који и данас живе на Косову и Метохији, а који од српских институција власти никада нису добили ниједан званични одговор, о класичној превари.
На тужбе које су поднете против српских институцијама српски судови доносе негативне пресуде и на тај начин легализују превару.

Срби који и данас раде у косовским институцијама то не чине због икаквог предубеђења, већ због животне потребе за новцем, као средству које је неопходно за опстанак и живот у веома тешким условима.
После свега поставља се питање, која је разлика између припадника КПС-а и припадника КЗК, ако служе истој власти, оној која је 2008. године прогласила независност?

Влада Косова и надлежни у Министарству унутрашњих послова Косова у покушају да превасходно убеде Србе на северу Косова и Метохије, али и свима који још увек нису пререгистровали своје аутомобиле на косовске регистарске таблице, обезбедили су још једну могућност.

Срби који живе јужније од Ибра, пререгистрациоју возила обавили су одмах након што је споразум постигнут у Бриселу.

Заменик министра унутрашњих послова у Влади Косова Милан Радојевић изјавио је, да сви грађани, који су власници возила са таблицама "КМ", "ПР", "ГЛ", УР и ПЗ могу  поново да региструју своја возила на косовске " КС "или" РКС " таблице.

"Један од услова за пререгистрацију је да је возило регистровано најкасније до 14. септембра 2014. године, односно до датума када је потписан Споразума о слободи кретања у Бриселу. Други услов је да возачи имају косовска документа приликом обављања техничког прегледа и регистрације", рекао је Радојевић, у интервјуу за Радио Контакт Плус.

Он објашњава да возила која су регистрована након овог датума не могу бити пререгистрована на Косову.

Споразумом из 2011. који је потписан у Бриселу, пререгистрацију могу да обаве сви власници возила који живе на Косову и Метохији, а који поседују документа, која су издата на Косову, од стране косовских институција. Овим споразумом је предвиђено коришћење косовских регистарских ознака "КС" (статусно неутралне) или "РКС" (са ознакама Република Косово) и на тај начин се укида коришћење регистарских ознака Министарства унутрашњих послова Србије, које се издају у измештеним полицијским управама за косовске Србе, тј. регистарске ознаке градова на Косову и Метохији, које косовке власти сматрају нелегалним.

Наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност.

Господину Томашу Његођишу, амбасадору Републике Пољске у Београду

Поштована екселенцијо,
Прво бих желео да Вас подсетим да је Република Пољска прва словенска земља која је признала самопроглашену Републику Косово. То није нешто што би требало да Вас чини поносним. Ипак, за похвалу је што грађани Републике Пољске већински не подржавају такву одлуку, а што је свакодневно видљиво на разним друштвеним мрежама и фудбалским стадионима. Потом Вас подсећам да је 2015. године Република Пољска била уздржана приликом гласања за улазак самопроглашене Републике Косова у УНЕСКО. Ни то није нешто што треба да изазива понос. Напослетку, подсећам Вас да Република Пољска има велики суфицит у робној размени са Републиком Србијом.

Горње чињенице сам навео због једног тешког злочина за који су делимично одговорни војници Републике Пољске који су били саставни део међународних војних снага на Косову и Метохији (Kosovo-Force). Зато користим ову прилику да Вас са тим злочином упознам.

Наиме, наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност. Његови војници направили су озбиљан пропуст у времену када су припадници албанских паравојних формација спроводили етничко чишћење српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији. Какво је време тада било говори податак да су истога дана албанске паравојне формације гранатирале српску пијацу у селу Бресје и том приликом је неколико лица српске националности убијено, а око 40-ак рањено!

Отмица Марка Стојановића и Пауна Живковића изведена је пошто их је пољски контигент лишио заштите. Пољски војници су их довезли из Штрпца у Урошевац, како би у некадашњој Првој основној школи преузели документацију неопходну за рад школе. Њих је у школи срдачно дочекао тамошњи директор албанске националности. Он је пољским војницима обећао да гарантује за њихову безбедност, па су они отишли даље на задатак. Када су се вратили, њих тамо више није било. Према речима албанског директора, по њих је дошло лице у црној униформи и одвело их у непознатом правцу. Од тада се Марку Стојановићу и Пауну Живковићу изгубио сваки траг.

Уважена екселенцијо,
Корачајући према истини остављамо бољи свет иза себе. Како између наша два братска народа не би остала мрља у будућим односима, молим Вас да Ваша држава учини све што је у њеној моћи да се одговорни за овај злочин изведу пред Специјални суд за ратне злочине које су извршили бивши припадници Ослободилачке војске Косова. Знам да то можете, јер је Република Пољска велика и поштована држава у свету. Морате, јер су Ваши војници направили пропуст.

Нека свака жртва буде достојанствено обележена, а сваки злочин трајно стигматизован.

С поштовањем,
Бојан Ђокић, историчар

За уплитање политике у рад српских школа на Косову и Метохији, најзаслужнији су локални политичари, који све преостале институције желе да ставе под своју контролу и по сваку цену.
Најсвежији пример је проблем са избором учитеља у Основној школи Вук Караџић у Шилову у којој данима нема наставе за двадесет осморо деце трећег разреда.

Као и свуда и овде постоје две струје политичара, што се одражава и на родитеље. Док политичари обеју струја условљавају родитеље да своју децу не пусте на наставу,  штета постаје све већа.

О томе ко "подбада" родитеље да деци не дозволе да иду  у школу, свима је јасно, а да ли је идеја неког од локалних политичара да на место учитеља упосли "свог човека" показаће крај, али и лица оних чија је идеја била да преко деце дођу до виших циљева. Свакако за избор учитеља од свих карактеристика, најважнија ће бити "ко је коме шта".
Након пензионисања претходне учитељице, требало је упослити новог учитеља по закону о упошљавању радника у просветно-образовним институцијама под контролом Министарства просвете Републике Србије.

На жалост, иако одељење трећег разреда броји двадесетосморо деце од којих је петнаесторо одличних ученика, а остали показују добро знање, руководство ове школе је  на најгори могући начин испратило у заслужену пензију учитељицу, која је за овај успех ипак најзаслужнија.
Све би било како треба, да је в.д. директорка Основне  школе Вук Караџић у Шилову Тања Аксић, поступила према правилима о избору учитеља. Према правилима конкурс је немогуће расписати, јер је Јелена Станковић која је донедавно била радник ове школе, због недостатка ученика постала технолошки вишак, али је директорка родитељима предочила још једну могућност, а то је да они сами одаберу учитеља за своју децу, иако је Јелена Станковић кандидат који има првенство у односу на остале потенцијалне кандидате, међутим већина родитеља не жели да она учи њихову децу.

Намерно или случајно проблем је продубљен и требаће времена да се реши.

Овај догађај потврђује чињеницу да су директори српских школа на Косову и Метохији под директном управом појединаца, те као такви немају аутономију у одлучивању, која им је ускраћена од стране оних који су их поставили на та места.
Јуче је по први пут после дужег прекида у школу требало да крене свих двадесетосоморо ђака трећег разреда, али се то није догодило. За нову учитељицу изабрана је Јелена Станковић, али је на наставу дошло само осморо ученика.
Коначно, у решавање проблема укључила се привремена локална самоуправа на чијем челу је Срђан Митровић, који је уједно посланик у косовској скупштини, али не као родитељ, јер је и његово дете ученик трећег разреда у Основној школи Вук Караџић у Шилову.

На жалост, пошто сви директори српских школа свакодневно "подносе извештаје" својим политичким менторима, од којих су на управу добили најодговорнија места у институцијама за српски народ  на Косову и Метохији, кривца за овакво стање треба тражити међу политичарима, али првенствено у Школској управи, која за све Србе на Косову и Метохији доноси одлуке из Косовске Митровице, а која је мимо воље свих Срба исељена  из Косовско-поморавског округа, где данас живи више десетина хиљада Срба.

Највећи проблем ипак представљају људи из сенке, који свакодневно раде на успостављању личне управе над школама у Косовском поморављу и на чије "поклоњење" свакодневно одлазе готово сви директори школа у којима је због оваквог катастрофалног стања све мање деце.
У међусобним причама људи нерадо помињу имена оних који се "питају" ко ће где да ради и ко ће бити директори у  косовско-поморавским школама, јер како кажу, све је повезано са криминалним структурама на северу Косова и Метохије, одакле долазе писмена наређења, по извештају локалних повереника.

У мешовитом српско-алнбанском селу Станишору, недалеко од Гњилана, непознати провалници извршили су седам осам провалних крађа.
Мештани су данас полицији пријавили крађу три аутомобила и професионалне музичке опреме. На срећу, два од три аутомобила су пронађена недалеко од села, јер у њима није било горива. Лопови су однели аутомобил марке "ПОЛО", власника П.Митровића и професионалну музичку опрему С.Костића.
На мети лопова и овога пута су били мештани српске националности, а оволики број крађа у једном селу, за једну ноћ, готово никада није забележено.
Крађе у новобрдској и гњиланској општини су у порасту у протекле три године.
Крађа стоке и пољопривредних машина у овом крају Косова и Метохије, главна је мета разбојника.
Косовска полиција није расветлила  готово ниједан случај провалничких крађа у овој општни, што је резултирало хапшењем и сменом командира полицијске станице Бедри Шукрије. Ни смена полицијских челника новобрдске општине није смањила стопу криминала, већ напротив, разбојници у последњем случају крађе у Станишору демонстрирају силу над немоћним  мештанима српске националности.
Претпоставља се да је банда која годинама делује на овим просторима мултиетничка и добро организована, јер полиција "не може" да их разоткрије.

Дејан Цветковић из Горњег Кормињана који је приведен и саслушан због сумње да је у својој кући имао оружје, пуштен је кући.

Дејанова мајка Родна Цветковић, раније данас рекла је за РТВ Пулс да су сви чланови породице преживели велики стрес, а нарочито деца.

Додаје да је у кући извршена преметачина, али да ће то заборавити само да се све добро заврши.

Цветковић је пуштен само неколико сати пошто је потпредседник Владе Косова Далибор Јевтић посетио његову породицу. Јевтић је током посете рекао да ће учинити све да Дејан вечерас буде са својом породицом.

Припадници специјалне јединице Росу полиције упали су данас око 12 часова у породичне куће Ненада и Дејана Цветковића у Горњем Кормињану у општини Ранилуг и извршиле претрес због дојаве о наводном шверцу оружја.

Претрес је извршен и у угоститељском објекту Цветковића "Париска ружа" у Ранилугу.

Поред Цветковића, преметачина у кући извршена је и код Слободана Митића у истом селу. У селу су више од три сата биле распоређене патроле Росу полицајаца.

Да би један Србин са Косова и Метохије добио пасош Србије, мора да се добро помучи. Једна од опција је да се одсели и трајно промени адресу, а друга да познаје "човека". Све у свему, обичним смртницима са Косова и Метохије било би лакше да добију боравишну визу у некој запдноевропској држави, него пасош у сопственој држави. Зато се Срби са Косова и Метохији одлучују да спас потраже у некој страној држави.
Мало је рећи да Влада Србије врши дискриминацију над једним делом свога народа, који данас живу у најнехуманијим условима, под сталном претњом и терором.
Не само да  је Србима са Косова и Метохије слобода кретања ограничена на територији јужне српске покрајине од стране Аллбанаца, већ им је слобода кретања ограничена  у оквиру граница Србије и то од стране своје матичне државе.

Ипак, са личним картама Срби могу да се крећу у Македонији, Албанији и Црној Гори, али им није дозвољен прелазак границе са Македонијом и Црном Гором са косовским регистарским ознакама и то од стране српске граничне полиције, по споразуму из Брисела. Ако Срби одлуче да иду на море у Црној Гори, јер им је Грчка забрањена, морају да "прегазе" Албанију или да се крећу путем Пећ-Кула-Рожаје (одакле су готово сви Срби одавно протерани).

На питање, које је једна госпођа поставила председнику Србије Александру Вучићу, недавно у Лапљем селу, зашто косовско-метохијски Срби не могу да добију пасош са којим би могли да путују без виза и да летују као  сви остали грађани Србије, председник је одговорио "видећемо нешто". Наравно нико ништа није видео.
Од 2009. године откада је уведен безвизни режим за Србију, за становнике јужне српске покрајине, властита држава је увела посебне услове и мере за добијање ове путне исправе, по налогу европских душебрижника.
Иако је по закону могуће добијање пасоша по месту боравка, полицијским управама у Србији, МУП је послао "ПОСЕБНА ПРАВИЛА" о поступању према грађанима Републике Србије са Косова и Метохије, па тако полицајци "уходе" Србе са Косова и Метохије, који данима, а неки и месецима морају да буду на адреси на којој су пријављени, како би полицајац који врши контролу написао позитиван извештај.

Полицијске управе и њени службеници спроводе двоструке аршине над Србима са Косова и Метохије, па су тако многи Срби привилеговани родбинским и пријатељским везама, веома лако добили српске пасоше.

Тако нпр. готово сви српски политичари са Косова и Метохије имају српске пасоше, које су добили негде у Србији. То није случај са обичним грађанима, који су у најмању руку таоци модерне српске политике и тежњи ка ЕУ.
Са друге стране, није познато колики је број Албанаца, који су на волшебан начин добили српске пасоше широм Србије, али се претпоставља да се тај број мери хиљадама.

У јужном делу Косовсе Митровице који је настањен Албанцима, синоћ око 17.30 претучен је српски студент А.Ч. док је излазио из банке. Тројица нападача на албанском језику су га упитала  "колико је сати?" и након што је одговорио на српском језику, физички су насрнули на њега и нанели му телесне повреде.

Повређени младић је пребачен у клинчко-болнички центар у Косовској Митровици, а случај је пријављен полицији. Место где је нападнут А.Ч. покривено је видео надзором.