Да имају где да оду, отишли би одавно, јер су одавно схавтилиу да о њима нико не води рачуна, јер када некога силом тераш да обилази сиротињу, то је и сиротињи смешно.

„Када би дошао председник Вучић да види где живимо, да са нама проведе сат времена, не верујем да би остао равнодушан над овом бедом, али и где нам живе деца и где нам се и данас рађају деца. Свакодневно чујемо да Косово и Метохију посећују званичници Канцеларије за Косово и Метохију, и сада их позивамо да дођу и да виде како живе наша деца. Верујемо да је лакше њима да дођу из Београда, него некима који представљају власт из Грачанице“.
Двадесет осморо Срба, међу њима шесторо деце и једна трудница, свој живот проводе у десет лимених контејнера, површине дванаест квадратних метара.
Званичници Канцеларије за Косово и Метохију, надлежна министарства и сви они којима су пуна уста помоћи Србима, никада нису обишли контејнерско насеље „Падалиште“ у Грачаници, јер су свесни да ће се суочити са својим дугогодишњим нечињењем да се овај проблем коначно реши.

„Шта можемо ми сами, плакали смо, молили, преклињали, али од тога ништа, нико нас није чуо. И наше достојанство има границу коју не желимо да пређемо. Остајемо ту где смо до краја и у нади да ће се нешто повољно десити“.
И највеће хладноће и највеће летње врелине ови људи проводе годинама у лименим конзервама, површине од дванаест квадратних метара.
Већина станара овог најнехуманијег насеља болује од неке хроничне болести, а већина болести је изазвана разним инфекцијама од присуства инсеката и глодара.
Слушајући званичнике који се годинама разбацују милионима у телевизијским емисијама, просечан гледалац ће помислити да косметски Срби живе у најнормалним условима, а насупрот томе ова прича показује да у срцу Косова и Метохије, недалеко од манастира Грачанице, постоји „Ругло Србије“.

„Понекад нас посете званичници Српске листе, који представљају косовску власт у Општини Грачаница, само они и нико више, обећају нам по нешто и сваки пут исто, кажу да нема средстава“.
Нажалост, сиротињу можеш да купиш само са једним пакетићем и печеним прасетом за цело насеље и то пред Божић и онда они ћуте, још ако им запретиш биће довољно да заувек заћуте.

На другој страни, иста власт организује дочек Нове Године уз вола на ражњу и музику, а све то кошта 21,000,00 евра. Треба ли им веровати?
На тај начин челници и једне и друге власти на Косову и Метохији показују да се ругају сиротињи, ако су у све то упућени и они који управљају њима, онда је коментар исти и за њих.
„Живимо од социјалне помоћи и дечјег додатка, а њега неће бити овог месеца, тако је сваке године у јануару", чак ни то не многу да исправе годинама.

До сада је на централном Косову направљено десетак зграда за социјално угрожене породице, али нико из овог насеља није збринут у тим програмима, а колају приче да је потребна „улазница“ како би неко дошао до кључа.

„Када бисмо добили кров над главом , били бисмо најсрећнији људи на планети“.
Шесторо деце спавају у присуству пацова и змија.
Беда и немаштина чести су разлози за свађу и туче међу станарима.

„Када би неко од званичника државе дошао да нас посети, да види, па ако може да остане равнодушан нека оде, а нама би то пуно значило“.

Изградња нових станова у Грачаници је већ договорена, али ови људи, иако нису приоритет очекују да преовлада разум и да можда баш они буду на листи добитника.

Приоритети и критеријуми су чудни увек, као и свуда.
„Ругло Србије“ на „Падалишту“ у Бадовцу код Грачанице је највећа срамота свих власти до сада, а уколико Канцеларија за Косово и Метохију овај случај убрзо не узме у разматрање, падају у воду све тврдње и настојања да држава брине о људима.

Председник Привременог органа општине Приштина у Грачаници и поред јасног упозорења директора Канцеларије за Косово и Метохију, никада није нашао времена да посети ове људе, али је дебело умешао прсте у поделу пољопривредних машина, што је изазвало лавину незадовољства, која се манифестује све чешћим постављањем табли „Кућа на продају“.
Та чињеница показује да се они најмање разумеју у свој посао, али да онај други посао раде перфектно, очигледно је да им је то дозвољено.

И некако с' правом становници „Падалишта“ се питају, да ли уопште постоје за српску власт?
„Шта да урадимо да привучемо њихову пажњу, а да сачувамо достојанство“?

Ови људи и поред све небриге гаје наду да ће држава Србија изнаћи начин да им помогне, а док се то не деси, браниће се од глодара и инсеката.