Данас је две године откако су званичници Приштине и Београда потписали тзв. Бриселски споразум о нормализацији односа, који је још више закомпликовао животе Срба и Албанаца на Косову и Метохији.
Срби са Косова и Метохије су оваквим споразумом и стањем ствари на терену лишени слободе кретања, јер по уставу Републике Србије живе у АП Косово и Метохија и држављани су Србије којима није дозвољено добијање српских биометријских пасоша, а уредбом Владе Србије прописани су посебни услови за пријаву боравишта и пребивалишта, што се доводи у вези са бриселским споразумом. Тако се над Србима са Косова и Метохије који затраже промену пребивалишта, од стране МУП-а Србије буквално спроводи вишемесечна провера (истрага), иако многи људи то чине због остваривања права на лечење или за неке друге потребе. Издавање пасоша Србима са Косова и Метохије дозвољено је искључиво у Београду у прецизно наведеној установи, али је путовање са истим условљено визама, што не може да буде од никакве користи.
Са друге стране по уставу Косова, Срби који живе на Косову и Метохији "држављани су Косова" тј. "Косовари" и дужни су да имају путне исправе Косова и регистарске ознаке Косова како би делемично-несметано могли да се крећу. Међутим, хиљадама Албанаца је почетком ове године дозвољено да преко Србије до западних земаља отпутују само са личном картом Косова или документом које им је издао МУП Србије на прелазима са Косовом.
Није тајна да више десетина хиљада Албанаца са Косова и Метохије поседују биометријске пасоше Републике Србије, иако је то претходно забрањено, али изгледа само Србима.
Прелазе између Косова и Србије у Београду називају административним, док их Приштини зову граничним. Стање ствари више одговара приштинском називу, јер они садрже све службе које су потребне за функционисање граничног прелаза.
Пре Бриселског споразума контролу промета робе вршила је Пореска Управа Србије, а данас то ради Управа царине. На овим прелазима и са једне и са друге стране уредно се царини роба која свакодневно иде у оба правца.
Бриселским споразумом почело је распуштање српских институција на Косову и Метохији, по систему корак по корак. Прво су под посебним условима пензионисани припадници МУП-а који су имали пребивалишта на Косову и Метохији, тзв. привременом пензијом без права на промену
пребивалишта и највероватније без права наслеђивања породичне пензије. Касније се кренуло у расформирање судова и интеграцију у косовски правосудни систем. Расформирање осталих институција и њихова делимична интеграција у косовски систем биће следећи кораци Београда.
Бриселским споразумом нису решени основни животни проблеми Срба на Косову и Метохији, као што су решавање питања избеглих, убијених и киднапованих, као и узурпирање српске имовине на Косову и Метохији, преименовање градова, села, улица, као и поштовање језичке равноправности, што јасно уништава национални идентитет Срба.
Након свега се поставља логично питање да ли је Србија на терену признала независност Косова?
Међутим, велики део обавеза које се тичу приштинских власти ни дан данас нису испуњене. Највећи проблем представља споразум о слободи кретања који ни данас није прецизно представљен Србима на Косову и Метохији, па су проблеми око регистарских ознака и путних исправа, ствари које заокупирају њихову пажњу.