Премијер Србије Александар Вучић, прећутао је брисање Косова и Метохије са мапе Србије, у "Акционом плану" за сарадњу Србије и Аустрије у овој години.

И поред свега премијер Србије Александар Вучић рекао је "Себастиан је искрени пријатељ Србије"

Аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц, у Београд је донео брошуру са "Акционим планом" за сарадњу двеју држава у 2016-ој  години, на којој се јасно види карта Србије без Косова и Метохије. Оваква брошура представљена је лично премијеру Србије Александру Вучићу у сред Београда, који га је наравно прихватио.

Погледајте видео на следећем линку (на 1:18)

https://www.youtube.com/watch?v=tt4YWcRViQM

Сабор СПЦ на својој седници која је одржана фебруара месеца 2010. године привремено је одузео право на управљање епархијом рашко-призренском, владики Артемију Радосављевићу.
Због неслагања са одлуком Сабора СПЦ, владика Артемије морао је "хитно" да напусти Косово и Метохију, заједно са 29 монаха и монахиња који су се успротивили одлуци црквеног врха и стали у заштиту свог духовног вође. За њих више места није било под косовским небом, иако су неки од њих преживели све страхоте страдања косовско-метохијских светиња. 

Владика Артемије је упркос одлуци СПЦ, ипак наставио да обавља богослужења са својим монаштвом у катакомбама, по приватним кућама, а данас Епархија рашко-призренска у егзилу, на подручју Србије и Косова и Метохије има десетак цркава и манастира у којима тренутно борави око 160 ново придошлих монаха, 29 монаха из косовско - метохијских манастира, 7 свештеника и око 80 искушеника.
Због оваквог става, Синод СПЦ одузео  је владики Артемију сваки црквени чин.
Међутим, верни народ све више одлази у катакомбама у којима владика Артемије са својим свештенством служи литургије. Манастири и катакомбе широм Србије препуни су верника, па је владику рашко-призренског у егзилу  Артемија, врх  СПЦ оптужио да вара народ и да је остварио приход од око милион евра. Уколико је ова претпоставка СПЦ тачна, катакомбе владике Артемија посећује више хиљада верника.
Комисија која је истраживала рад на обнови косовских светиња, наводно је пронашла неправилности које се доводе у везу са владиком Артемијем, кога заједно са сарадницима оптужница терети за проневеру новца и неправилности око изградње и обнове порушених косовских светиња.

Са друге стране владика Артемије се  са својим монаштвом данас свим силама бори против тзв. екуменистичког става у врху СПЦ, чији је велики противник,  а људи окупљени око њега сматрају да је то један од главних разлога за прогон владике Артемија, те да су у  његову смену са чела ЕРП главну улогу  одиграле политичке околности које су владале на  Косову и Метохији.

У наставку објављујемо данашњи текст у двеном листу "Блиц", који се често у негативном контексту бави случајем рашчињеног владике Артемија.

Блиц: Припремно рочиште на суђењу бившем епископу рашко-призренском Артемију Радосављевићу одложено је јуче у београдском Вишем суду због промене поступајућег судије за 30. март.
У Палату правде јуче је дошао велики број лица у мантијама који су желели да пруже подршку бившем епископу Артемију.

Поред Артемија на оптужници су и рашчињени архимандрит СПЦ Симеон Виловски, као и директор Епархијског центра „Раде Неимар“ Предраг Суботички. Они су оптужени да су злоупотребили положај одговорних лица у вези са располагањем новца за обнову српских светиња на Космету од 2004. до 2009. године. Оптужница је подигнута након налаза комисије вештака који су проценили да је вредност тих радова око 1,02 милион евра, док је Епархија рашко-призренска фирми „Раде Неимар“ за њих исплатила око 2,06 милиона евра. Оптужени су у истрази негирали кривицу.

Основни суд у Косовској Митровици прогласио је Оливера Ивановића, лидера Грађанске инцијативе СДП кривим за ратне злочине у априлу 1999. године. Судија Еулекса предложио  је затворску казну у трајању од девет година. Истовремено је Оливер Ивановић ослобођен оптужби  за убиство Албанаца из 2000. године.

Еулекс суд га је окривио за убиство групе Албанаца у јужном делу Косовске Митровице, априла 1999. године.

Судски процес је трајао скоро две године. У овом судском процесу испитан је 81 сведок и према наводима Ивановићеве одбране, ниједан сведок није довео Оливера Ивановића у везу са убиством групе Албанаца за које му се суди.

У овом процесу оптужени су убиство и покушај убиства  и  адвокат Илија Вујачић, Драгољуб Делибашић пензионисани пуковник МУП-а  и професор Александар Лазовић.

Међународним судским већем председава судија Румуније Роксама Комша.

У судници Основног суда у Косовској Митровици суђењу су присуствовали породице и родбина оптужених, као и официр за везу Дејан Павићевић за Приштину.

Косовска независност и печат "Републике Косово" одавно не представљају проблем Влади Србије, а ових дана и локалне патриоте  у џепу ставише уговор са државом "Републике Косово" од које ће ускоро добијати плату и по чијим законима и Уставом ће радити у будуће. Неки од њих су постали високи државни чиновници у врху Владе Косова и ако их сећање добро служи, оне који су одавно запослени у косовским институцијама називали су "Тачијевим Србима", не слутећи да ће и они једнога дана постати "Ахтисаријеви и Тачијеви" Срби заједно.

"Патриотски" расположени Срби, до само пре две године били су жестоки противници оних Срба који раде у косовским институцијама, које су до 2008. године биле део Унмик администрације по споразуму из Куманова.
Више стотина радника, међу којима су били запослени у полицији, здравству, судству, царини, пореској администрацији, итд. позвани су званичним документом Владе Републике Србије, да напусте косовске институције након проглашења независности Косова, уз писмено обећање да ће бити збринути од стране државе Србије у српским институцијама на Косову и Метохији, које Албанци сматрају паралелним.

Након ПРЕВАРЕ и помало тајних договора са Владом Косова, на посао су враћени косовски полицајци, који су до повратка примали фиксно одређену плату од стране МУП-а Србије, али и Косова, али је без посла остало десетине радника, општинских служби, судских службеника, царине и пореске управе.
О овом проблему у појединачним случајевима изјаснио се и заштитник грађана РС, Саша Јанковић, који је препознао превару државе над грађанима који су прихватили званични документ, тј. закључак Владе РС. од фебруара 2008. године, као наредбу државе којој припадају.
Многи појединачни случајеви и данас се налазе на суду, али због неажурности судова и умешаности политике, неизвестан је коначан епилог.

Док су били запослени у Унмик институцијама на Косову и Метохији, многи од ових Срба били су позивани на информативне разговоре у српским безбедносним службама у Србији, а многима су додељивани епитети издајника.
Данас, иследници и њихови доушници чекају у ред за интеграцију у косовске институције, а њихова интеграција пројектована је у врху српске државе и уопште им не смета печат и лого "Републике Косово". Исти људи данас су постали саучесници Владе Србије у гашењу српских институција на Косову и Метохији, уједињени са некада опозицијом.

Велики противници нове албанске државе на Балкану, одједном су постали део непризнатог Косова и његових институција, а они који то још увек нису постали, здушно очекују да их Марко Ђурић и његова свита стави на списак радника администрације у "Републици Косова".

Радници цивилне заштите којих највише има у Косовској Митровци од јесени лагано постају део косовских институција. Списак у косовској Влади стиже из Београда, тј. из канцеларије Марка Ђурића, а косовска Влада је одредила тачан број по косовским институцијама.
У циљу потуног расформирања српских институција на Косову и Метохији, договорена је интеграција радника цивилне заштите из Косовске Митровице у Управи Царине Косова, Пореској управи Косова, као и у осталим општинским установама, али не и у полицији и институцијама које се баве безбедношћу.

Према незваничним информацијама, косовске безбедносне службе врше провере свих предложених радника, јер косовске власти сумњају да су појединци учествовали у бројним криминалним радњама. Иако је процес њихове интеграције у косовски систем практично завршен, претпоставља се да ће "пронађени" подаци о свим радницима сачекати нека друга времена. Влада Србије за њих тражи да буду распоређени искључиво на Северу Косова, што је прихваћено од стране косовске Владе (али само за почетак, тј. до гашења српских институција).

Још увек није познато да ли ће интеграција Срба у косовске институције обухватити и тренутно запослене у српским институцијама на Косову и Метохији које се баве здравственом и социјалном заштитом, Пореске управе, итд. Према незваничним информацијама у косовској Влади нису заинтересовани за интеграцију осталих Срба који су били део "паралелних структура".

Укидање српских институција је неминовно и условљено је од стране неких европских држава, које предводи Немачка.

Координација са Владом Србије биће успостављена преко неколико канцеларија за везу, при општинама са већинским српским становништвом од којих су неке већ инсталиране. Због немогућности да исхране своје породице, десетак младих српских породица месечно се исели са Косова и Метохије, а све је повезано са небригом властодржаца.

Господине министре Стефановићу

2014. године наш понос, закопан је увијен у знамење исте оне државе за коју је страдао. Тога дана, Стеванов  син је изгубио оца, иако га није чак ни добро упознао, његова супруга је остала без човека кога је волела, а његови родитељи, брат и сестра су остали без свог поноса, а заједно са Стеваном је отишла и сва његова доброта и посвећеност својој држави.

15 месеци је прошло од погибије, тј.  мучког и за нас мистериозног убиства, нашега члана породице,  жандарма Стевана Синђелића, на линији која и данас раздваја Косово и Метохију где је и сам рођен и живео до 1999. године од Србије где је данас сахрањен.

15 месеци након његовог убиства, убица слободно шета, а Ви не желите да нам кажете његово име, јер сумњамо да прави извештај о његовом убиству стоји у неком од тајних бункера МУП-а Србије.

Шта сте урадили да се убица пронађе? - Ништа, ни прстом нисте мрднули.

Изгледа сте преокупирани убицама, неког тамо Милана Бека, мафијашким аферама и бројним проневерама, као и разним политичким сплеткарењима, који су очигледно приоритет ове државе у односу на убијеног жандарма који је свој живот дао бранећи ту исту државу, тамо где се и данас гине за Србију.

Неустрашиви Стеван се није плашио да изађе на мегдан онима који су крали српску шуму, али метак који је га је погодио у потиљак док је грудима ишао према шумокрадицама, рађа сумњу у званичну верзију његовога убиства.

О Стевановој смрти причате лажи, а кријете истину, иако сумњамо (знамо) да постоје докази о убиству Стевана Синђелића.

Зашто надлежна господа и његови саборци из Жандармерије нису нашли за сходно да још једном после Стеванове смрти посете његову породицу? - Ваљда зато што се боје праве истине.

Стеван Синђелић има породицу. Има сина, супругу, оца, мајку, брата и сестру. Они ће се борити да се истина сазна и да Србија зна зашто и због чега је Стеван убијен с' леђа, право у потиљак из близине, а не од шумокрадица као што се наводи у некаквом извештају који је преко медија објављен и предочен целој Србији.

На који начин је држава за коју је Ствеан дао свој живот помогла његовој породици? - Ништа, нико их није питао, да ли је Стевановој породици потребна помоћ.

Господине Стефановићу, зашто је Стеванов отац у Вашем кабинету наишао на негостопримство и зашто му није заказан састанак са Вама? - Можда зато што кријете истину или је истина о овом случају забрањена.

Стеванов отац је полицајац у пензији, школован за посао који је часно обављао, и као човек од знања, желео је само нека објашења о нелогичности у извештају о убиству његовог сина са којим се и данас поноси.

Иако су нашу кућу посећивали новинари из дневних листова попут "Блица", и од нас су сазнали све што је требало, ипак наши вапаји нису изашли у јавност, што значи да у случају убиства нашега Стевана постоји цензура медија.

Молимо новинаре да преузму овај текст и помогну у разоткривању истине о убиству нашега члана породице који је страдао бранећи српски народ и Србију.

Извор: Facebook профил породице Синђелић (Стеван Синђелић - Срце хероја заувек живи, не могу да га убију)

За албанске медије на Косову и Метохији, оружани терористички напад у Гораждевцу и Србобрану код Пећи је "инцидент који је проузроковао само материјалну штету".
Иако је у серији оружаних напада  пуцано и на кућу у којој се у тренутку напада налазило седмогодишње дете, порушен споменик страдлих Срба, запаљен аутомобил и трафика, за албаснке новине "Коха Диторе" је важнија вест да је Гораждевац посетио Марко Ђурић који је најавио посету Гораждевцу, премијера Србије Александра Вучића. Такође, оружани напад на Србе из аутомобила у покрету је окарактерисан као инцидент у коме је почињена само материјална штета.

Албанским медијима је било потребно више од 24 часова да објаве вест о серији терористичких напада на Србе у Гораждевцу.

Након посете Марка Ђурића, Гораждевац су обишли и министар за повратак у Влади Косова, Далибор Јевтић и градоначелник Пећи, Газменд Мухаџери, који су рекли да ће се постарати да се реши случај.
Косовска полиција као ни у више хиљада случаја  до сада, још увек није решила убиство двојице дечака из Гораждевца 2003. године, а косовски званичници као у сваком нападу на Србе изјављују да ће се случај напада бити решен. 

И председница Косова, Јахјага је у косовској штампи осудила "инцидент" који се догодио у Гораждевцу.

Јутрос око 3 часова, у Гораждевцу је пуцано на српске куће и споменик у центру села који је подигнут српским жртвама, албанског терора  и жртвама Нато агресије.

У терористичком чину непознатих нападача пуцано је на кућу породице Саше Петровић, запаљена је  продавница породице Вукашиновић, аутомобил Србољуба Колашинца и оскрнављен споменик жртвама ранијих терористичких напада. Међу именима страдалих у Нато агресији,  на споменику су имена и слике убијене деце на реци Бистрици 2003. године.

Један од највећих злочина над Србима на Косову и Метохији након 1999. године догодио се 13. августа 2003.  године у Гораждевцу на реци Бистрици. Убијена су деца  Иван Јововић и Пантелија Дакић из аутоматског оружја док су се купали у Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угреновић (20) су тада тешко рањени.

Косовски потрали на албанском језику нису пренели вест о терористичком нападу на Србе у Гораждевцу.

Здравствени систем Републике Србије на Косову и Метохији налази се пред пропадањем, јер је брислеским споразумима потпуно угрожен опастанак здравствених амбуланти у српским срединама на читавом Косову и Метохији где и данас у потпуно нељудским условима живе Срби, којима је овакав вид здравствене заштите, након отимања болница после 1999. године, више него неопходан.

У здравственим установама јужније од Косовске Митровице већ месецима нема основних медицинских средстава за лечење пацијената. Готово у свим амбулантама на централном Косову, поморављу, у средачкој и сиринићкој жупи, месецима нема  шприцева, игли и осталих најосновнијих медикамената. Полице у апотекама су такође празне, па су зато пацијенти принуђени да лекове купују у приватним апотекама које се налазе у непосредној близини амбуланти, чији власници задовољно трљају руке. Не ретко, због недостатка новца пацијенти се враћају кући без добијања адекватне здравствене помоћи.

Тешка ситуација је у јединој интернистичкој болници јужније од Косовске Митровице, у Лапљем Селу, где се сваког тренутка лечи више од двадесетак Срба,  у монтажној болници, кроз коју је протеклих година прошло више хиљада пацијената, у којој је спашено много људских живота. Не ретко у свим амбулантама на Косову и Метохији, које функционишу по српском систему помоћ затраже и Албанци.

Отварањем породилишта у Пасјану, чију је изградњу финансирала Влада Косова, а свечано отворио Александар Вучић, опстанак локалних сеоских амбуланти озбиљно је доведен у питање. Из болнице у Шилову пресељена је комплетна управа Здравственог центра, возни парк, инвентар, као и медицински инструменти из амбуланти где данас живи највећи број Срба у поморављу.
Влада Србије и Министартсво Здравља Републике Србије не одобрава запошљавање нових лекара како би несметано финкционисала болница и амбуланте у поморављу.
Влада Србије је недавно именовала др. Зорана Перића за директора Здравственог центра Гњилане, који је и сам из села Пасјане у коме се налази болница грађена средствима Владе Косова, на којој нема обележја Министарства Здравља Републике Србије.
Данас у опустошеним амбуланатама у општинама Косовског поморавља, Косовској Витини, Косовској Каменици, Новом Брду и Гњалану, помоћ могу добити само они који имају новца да купе све што је потребно за њихово лечење.

У амбулантама у селима  Клокот, Партеш, Коретиште, Понеш, Станишор, Прековце, итд.  данима нема лекара, па су људи принуђени да за обичан преглед иду у Пасјане, које је у најбољем случају удаљено 13, а у најгорем случају и до 25 километара.
Из Здравственог центра Гњилане чије је седиште до недавно било у Шилову,  у пензију је отишло неколико лекара специјалиста, а такође је неколико добило премештај у Србији, на њиховом месту није запослен ниједан нови лекар, иако се број ново свршених лекара константно повећава.
Такође, у здравственом центру Гњилане предност у запошљавању немају лекари који са породицама живе на Косову и Метохији.

У Здравственим центрима у Грачаници и Гњилану, у већини случајева породице лекара живе у Србији.

Већина младих лекара који немају могућност да се запосле и заснују породице у местима где су рођени, морају да срећу потраже у иностранству.
Недостатак лекара највећи је проблем у овој Здравственој установи на Косову и Метохији, иако је на почетку године прилоком отварања болнице у Пасјану премијер Владе Србије, Александар Вучић обећао квалитетнију медицинску заштиту. Напротив, Срби су добили лошију здравствену заштиту, него што су имали 2000. године.
Скоро 40000 Срба од почетка 2015. године суочава се са већим проблемима у функционисању здравственог система Републике Србије, који све више   подсећа на Здравствени систем Косова.