Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
среда, 13 јануар 2010 16:55

kpsКосовска плицијска служба привела је новинарску екипу ТВ продукције „Гласа југа“ и КиМ радија у близини Штрпца уз образложење да су снимали “на недозвољеном месту” и спровела их у Полицијску станицу у Урошевцу. На истом месту где је раније вршен претрес аутомобила начелника Косовског округа, Горана Арсића, полиција је зауставила новинарку Тијану Арсић и сниматеља Драгана Илића због сумње да поседују снимке претреса возила начелника округа. Портпарол КПС полиције у Урошевцу, Беџет Краснићи, изјавио је КИМ радију да су новинари спроведени до Урошевца због сумње да поседују снимке претреса возила начелника округа. „Грађани су пријавили да су ови новинари снимали на недозвољеном месту где се налази главни пут. Ми смо их зато привели у станицу полиције али још нисмо утврдили да ти снимци постоје. Снимке нисмо нашли а и они негирају да поседују те недозвољене снимке“, рекао је Краснићи наводећи да ће новинари бити ослобођени чим се изврши детаљна контрола. У тренутку објављивања ове вести ухапшени новинари се и даље налазе у полицијској станици у Урошевцу.

Пуштени новинарка и сниматељ ТВ продукције “Глас југа” и КИМ радија

Након вишесатног задржавања у полицијској станици у Урошевцу, новинарка Тијана Арсић и сниматељ Драган Илић, чланови новинарске екипе ТВ продукције “Глас југа” и КИМ радија, пуштени су пошто је јавни тужилац одлучио да се не покреће поступак против њих. Како је новинарака Тијана Арсић казала, они су се враћали са догађаја који су пратили у Штрпцу и на путу су приметили како полиција претреса начелника косовског округа, Горана Арсића, бившег председника општине Косово Поље, Дејана Недељковића, и новинарку Драгану Зечевић након чега су се зауставили. ”Зауставили смо се да видимо шта ће бити са њима, пошто смо ту чекали 15 минута и гледали како претресају и њих и њјихова кола, одлучили смо да све то снимимо, а потом смо се и удаљили на неких стотинак метара одатле. Само што смо се ту зауставили полиција је дошла и тражила наше легитимације. Одатле су нас одвели у полицијску станицу у Урошевцу, где су прегледали материјал који смо снимили и проверили наш идентитет. Казали су нам да ће против нас бити покренут поступак за дело забрањеног снимања и фотографисања, иако ту није било никакве ознаке да је снимање забрањено,” казала је Арсић. Она је додала да је након неколико минута у полицијску станицу стигао факс са потврдом да су она и њен колега ангажовани на КИМ радију и у ТВ продукцији “Глас југа”, након чега је службеник полиције поново контактирао јавног тужиоца који се сложио са тим да нема основе за покретање поступка. Портпарол полиције за регион Урошевца Беџет Краснићи потврдио је за КИМ радио да су новинарка Тијана Арсић и сниматељ Драган Илић пуштени из полицијске станице. ”Никакав поступак неће бити покренут против њих. Сазнали смо да јесу новинари КИМ радија. Задржали смо их у станицу да проверимо њихов идентитет”, рекао је Краснићи. Косовска плицијска служба привела је данас новинарску екипу ТВ продукције „Гласа југа“ и КиМ радија у близини Штрпца уз образложење да су снимали “на недозвољеном месту” и спровела их у полицијску станицу у Урошевцу.

четвртак, 31 децембар 2009 14:29

sokoviПрехрамбени производи, произведени у Србији све више су непожељни на Косову и Метохији. Косовске власти су недавно забраниле увоз Имлекових млечних производа из Србије, а ових дана се очекује забрана воћних напитака који се производе у Србији. Косовска Влада овакав поступак правда наводном неисправношћу сокова произвођача ''Нектар, Ла Вита, Фрувита, Таково'' итд. На полицама косовских маркета, најбоље се продаје роба из Србије, а поготово млечни производи, сокови, храна за децу, слаткиши и остало. Сматра се да је главни разлог конкурентост коју српски производи имају у односу на косовске произвођаче, а не смемо заборавити чињеницу да су косовски политичари  у неколико наврата упозоравали Албанце да не купују српске производе, о чему сведоче и бројни графити по косовским градовима.

субота, 12 децембар 2009 16:47

Слађан Николић:

Великоалбански екстремисти лобирали кандидата за председника Америке

Димитрије Рогозин специјални представника Русије у НАТО изјавио је 22. фебруара ове године: “Има сазнања да је тако масовна жеља појединих земаља да признају независност Косова у вези с тим што су лобистичке услуге појединих политичара плаћене прљавим новцем наркомафије. Не искључујем могућност да већ ускоро можемо постати сведоци великих скандала везаних за раскринкавање веза појединих међу таквим лобистима са наркокартелима смештеним на територији Косова.” У вези с овом изјавом постоји озбиљна сумња да је Џон Мекејн, кандидат Републиканаца за председника САД, преко везе са Албанско-америчком грађанском лигом корумпиран новцем албанске мафије.

Мекејн Лобиран још крајем деведесетих

Оно што је сасвим евидентно, односно без сваке сумње, јесте да је Мекејн прималац новца Албанско-америчке грађанске лиге. То је широј јавности постало видљиво у време номинације за Председника САД 2000. године. Наиме у америчким медијима (АП Фото/Стефан Савоиа) је објављена фотографија на којој пише да Мек Кејн прича на "про-Косовском, про-Мекејн скупу" преко пута свог хотела у Њујорку, у петак ујутру, 11. фебруара 2000.године. Мекејн је у Њујорк дошао на један дан да присуствује скупу за прикупљање финансија и да разговара са новинарима пре него што се врати у Јужну Каролину у петак увече а на слици је у друштву са оснивачем Албанско-америчке грађанске лиге Џозефом Диогардијем.

Одмах након што је шиптарски сепаратистичко-терористички врх у координацији са својим Западним савезницима прогласио „независност Косова", Џон Мекејн, кандидат Републиканаца за председника САД је изјавио: „ Декларација о независности није само за Косово, него и за цео Балкан, крупан корак из деведесетих у 21. век. Пред народ Косова је светла будућност, а САД и остатка међународне заједнице могу му брзим признавањем независности само помоћи да учврсти своје тековине". Мекејна је за ову изјаву Албанско-америчка грађанска лига богато даровала. Наиме, 22. јануара у хотелу Сент Риџис на Менхетну, Албанско-америчка грађанска лига је организовала пријем за Мекјена и при том је према речима „велико Албанског" екстремисте, Диогардија, оснивача Албанско-америчке грађанске лиге, прикупљено милион долара као донација председничкој кампањи овог републиканског сенатора из Аризоне.

Колико је за Мекејна овај пријем од 22. јануара у хотелу Сент Риџис на Менхетну у организацији Албанско-америчке грађанске лиге био значајан, најбоље говори податак да је прекинуо на један дан своју кампању на Флориди како би дошао на овај скуп, иако је Флорида одувек одлучујућа код Републиканаца за номинацију за председника САД. Сасвим је сигурно да се Мекејн на овај корак одлучио зато што је његовој нискобуџетној кампањи био потребан прилив донација које би је погурале. Озбиљни, аутентични амерички донатори још увек нису били спремни да дају своје донације због превеликог ризика о чему је писао и Тимес 3. фебруара у тексту „ Џон Мекејн „ Франкештајн старији од планете".

Све заслуге за Албанску ствар

Суочен с таквом ситуацијом као и чињеницом да му се кампања летос умало није распала, Мекејн је радо прихватио донацију Албанско-америчке грађанске лиге. Према речима оснивача Албанско-америчке грађанске лиге, Диогардија, Мекејн је за Албанце урадио много. „Још од 1998. кад смо имали проблеме са Милошевићем, Мекејн је радио све што смо од њега тражили у корист албанског народа, укључујући и наоружавање ОВК. Ми смо амерички Албанци и треба нам вођа који ће ојачати ову земљу... Ми морамо да подржимо Џона Мекејна, јер је он урадио све што смо тражили за Косово, од подршке Ослободилачкој војсци Косова до подршке независности Косова. Он је пре две године у говору у Бриселу рекао да је независност једино решење." изјавио је окупљеним новинарима на скупу хотелу Сент Риџис на Менхетну, Диогарди.

Међу оним што је урадио ваља поменути: предлог Реозолуције којим се од тадашњег председника САД, Клинтона захтева копнена офанзива на Србију 1999. године што се може видети и на сајту SNN-a, залагање за пуштање теориста ОВК из српских затвора који су под притиском САД и пуштени 2000. године, кампања за придобијање Јеврејске заједнице у САД кроз предлог Сенатске резолуције у којем се похваљују Албанци за „спасавање свих Јевреја који су живели у Албанији или су тамо потражили уточиште током нацистичког холокауста".... Због свих тих заслуга Албанско-америчка грађанска лига, која уопште и не крије своје аспирације да створи „Велику Албанију" прекрајајући границе Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке, осим новца доделила је Мекејну и „Балканску награду за мир".

Ипак, најзначајније ствари за Албанско-америчку грађанска лигу, Мекјен је урадио и ради као Председавајући борда директора Међународног републиканског института - ИРИ http://www.iri.org/board.asp који делује под окриљем Националне задужбине за демократију (НЕД) http://www.vidovdan.org/article1132.html. ИРИ - Међународни републикански институт је широј српској јавности постао познат после октобра 2000. године, након што су наши медији пренели писање страних о томе како је ова организација основала, обучавала и финансирала ОТПОР. Данас, под диригентском палицом Мекејна, основни задатак Међународног републиканског института у оквиру НЕД система је обука одабраних политичких група техникама „ненасилне акције" развијених на институ Алберт Ајнштајн http://www.aeinstein.org/ и финансирање тих група као и сондирање терена путем испитивања и анализа јавног мњења. Тако прикупљеним подацима обликују се поруке у предизборној кампањи, стратегија вођења кампање, процена за стварање добитних предизборних коалиција, итд. С делом истраживања ИРИ на састанцима затворенима за јавност, упознаје „одабране политичаре". Селективне резултате својих истраживања ИРИ доставља и тзв. независним медијима који их онда објављују најчешће не спомињући наручитеља истраживања. И све ово се раади у оквиру „обезбеђивање изборног успеха" „одабраним политичарима" а обезбеђује се и легитимише путем "демократске помоћи".

Лобиран новцем албанске мафије?

Сумње да Мекејн од Албанско-америчке грађанске лиге прима и новац мафијашког порекла поткрепљују и чињенице из америчке штампе. Едвард Зер из листа Washington Weekly је својевремено анализирајући каква је личност Мекејн писао: "Мек Кејн је шутнуо своју прву жену након што је постала инвалид у саобраћајној несрећи. Иако је ова жена неуморно радила на томе да он буде ослобођен из заробљеништва, он није оклевао да је изда са другом женом када је затекао обогаљену по повратку кући. Заправо, Мекејн је стекао приличну репутацију као женскарош. Овог пута је био одлучан да то уради како треба. Посто није имао сопственог богатства, стекао га је путем своје друге женидбе..." Ово недвосмислено указује да се ради о човеку који је спреман да уради било шта да би дошао до богатства и положаја. При том изгледа да не бира средства. Зер га је у поменутом чланку повезао и са мафијом. „Човек који жели да буде председник САД не може да се дружи са познатим криминалцима" каже Зер наводеђи чланак од 17.јануара 1995. из листа Аризона Републик: "Око 300 гостију се појавило у суботу увече да прослави 90-ти рођендан Џозефа 'Џо Банане' Бонана, пензионисаног шефа њујорске криминалне фамилије Бонано. Џон Мекејн, републиканац из Аризоне и гувернер Фајф Симингтон су послали своје поздраве путем телеграма."

Да се у џепове Мекејна кроз вешто маскиране и прикривене донације слива прљави новац албанске мафије поткрепљује и истраживање Бен Воркса, вијетнамског ветерана, политичког аналитичара и коментатора за ЦБС радиа и Фоx вести, који се бавио темом НАТО агресије на СРЈ и закључио да су Албанци у основи купили овај рат против Србије комбинацијом новца од дроге и легалних и незаконитих прилога за кампању.

Зашто Албанско-америчка лига није проглашена екстремистичком организацијом?

Али то није крај. Диогарди и њему слични желе "Велику Албанију" и неће се смирити док то не постигну. То се може видети и на њиховом сајту. Посетиоци wеб сајта ААЦЛ се суочавају са мапом овог Албанског царства, која, како је то рекао Даг Банду са Като Института у свом сведочењу испред Конгреса, илуструје "агенду која одузима дах," која укључује "Албанију, Косово, западну Македонију (заједно са њеном престоницом, Скопљем), југоисточну Црну Гору (заједно са њеном престоницом, Подгорицом), северну Грчку и јужну Србију (северно од КиМ).

„Несрећа је да је лоше вођена европска политика, претерано и неправедно под утицајем Русије и Грчке почетком двадесетог века, за резултат имала одвајање албанске нације, тако да више од половине Албанаца на Балкану живи ван државе Албаније у непријатељским словенским режимима, нарошито Србији и Македонији" каже Диогарди. Београд, Подгорица, Скопље и Атина су за Диогардија непријатељи!

Овакве и сличне изјаве, документи који се могу наћи на њиховом сајту и само деловање дефинишу Албанско-америчку грађанску лигу као екстремистичку. Проблем је у томе што САД неку организацију дефинишу екстремистичком или терористичком сходно виђењу да ли је тај екстремизам или тероризам уперен према САД. Тако ни Осама Бин Ладен и његова Ал Каида нису сматрани терористима све док се нису окренули против САД. Захваљујући таквом ставу САД, Албанско-америчка грађанска лига може несметано да делује у овој земљи, пропагира идеју "Велике Албаније", врши индоктринацију младих Албанаца држављана САД и лобирање америчких политичара. Једна таква екестремистичка организација с обзиром на њене претензије - стварање „Велике Албаније" прекрајањем граница Србије, Македоније, Грчке и Црне Горе може да направи велики проблем америчком народу. Зато је боље да САД преиспитају свој однос према Албанско-америчкј грађанској лиги данас, да не би ризиковали своје војнике сутра на Балкану.

Албанско - америчка грађанска лига хоће нови рат на Балкану

Једна таква организација за коју постоји основана сумња да се њен фонд добрим делом пуни из мафијашких послова албанских криминалаца, донатор је Мекејнове кампање. Зато би јако добро било да Мекејн као велики "реформистички" кандидат Републиканаца за Председника САД и човек који јавно осуђује утицај "специјалних интереса" и моћ новца у политици, тачно каже колико је новца "велико албански" лоби бацио у његовом правцу - и са којим ефектом? Од свих лобиста у Вашингтону, "специјални интереси" које престављају лобисти страних сила су ти који се сматрају највећом претњом интегритету председника.

Која цена за амерички народ може да буде ако Мекејн постане Председник САД и почене да отплађује свој дуг Албанско-америчкој грађанској лиги? С обзиром на циљеве ове екстремистичке организације то ће сасвим извесно значити још један Балкански рат у коме се САД и НАТО користе као мач и штит, потпуно комадање остатака Југославије и Грчке како би пројект „Велике Албаније" био окончан.

С обзиром на опасност да будући Председник САД може да буде увучен у игру остварењеа интерса једна екстремне организације каква је Албанско-америчка грађанска лига кроз нове сукобе на Балкану, овај текст је отворни позив америчким медијима да се позабаве везама Мекејн-Албанско-америчка грађанска лига али ФБИ јер постоји основана сумња да је лобирање добрим делом плаћено новцем албанске мафије. Једино тако, притисак јавности и деловање орагана задуҗених за борбу против организованог криминала могу спречити оно што ће се десити ако Мекјен постане Председник САД - нови крвави сукоби на Балкану у циљу реализације пројекта Велике Албаније.

За крај

Овај текст је и позив свим Србима у САД који располажу подацима о екстремном деловању Албанско-америчке грађанске лиге, везама великоалбанских лобиста, албанске мафије и политичара да их достављају медијима, Владама ораганима земаља у којима живе као и држави Србији у циљу борбе против албански терориста и сепаратиста. Овај се позив односи на све Србе ма где у свету живели али и на држављане других земља који верују и победу права и правде.

Све то итекако може бити одбране Косова и Метохије мирним ненасилним средствима. Право и истина су на страни Србије али та истина може да буде у служби правде само ако кроз медије буде презентована! Истина је увек била на нашој страни, нажалост до сада нисмо успели да је на прави начин презентујемо свету. Ово је тренутак да то учинимо на прави начин. Зато будите и ви ти који ће бранити Косово и Метохију, право и правду ма где у свету живели!

Преузето са сајта Министарства ѕа Косово и Метохију уз сагласност аутора текста

субота, 12 децембар 2009 16:45

Преостали Срби на Косову и Метохији живе са непрекидним страхом и психолошким притиском који намећу шиптари. 

Срби свакодневно трпе јаке рестрикције електричне енергије, које износе и 12 сати дневно, а последњих недеља 20 сати при температури од 40 степени. 
Овакво стање траје већ 8 година. 
Информисаност Срба на Косову је јако слаба. Број радио станица на Косову које емитују програм на српском језику је позамашан, али ове радио станице емитују једино музички програм испрекидан разним порукама Кфора. 

Од недавно је на Косову почела са радом радио станица ''Радио Кфор'' која емитује програм на српском језику на неколико фреквенција. 
Овај радио кога слушаоци могу пратити и путем интернета емитује разноврсни програм.
Водитељи овог радиа често позивају Србе на толерантонст и на дијалог. 
Веома често у паузи иду рекламе о учињеним добрм делима Кфора. Ако мало боље послушамо та дела се чине само Албанцима (изградња школа, путева, амбуланти итд.). Ако неко послуша овај радио створиће слику како је на Косову живот идеалан, све је лепо и мирно, сви се крећу без страха, возови никада не касне, а аутобуси се крећу нормално пут Београда и осталих градова у Србији, културна дешавања постоје, кафићи су препуни Срба, а на улицама Приштине немојте полазити без кишобрана. 

Телевизије и ако их има раде само онда када има струје, а виде сек неколико километара у пречнику. 

Фиксна телефонија одавно не функционише јер су каблови који воде ка српским селима пресечени неколико пута. 

Мобилна телефонија функционише отежано и са великим прекидима. Предајници мобилне телефоније на Косову често бивају демолирани. 
Институционална сигурност за Србе не постоји. 
Сталне претње и увреде су проблеми које муче Србе. 
Косовска полиција која контролише саобраћај и у великом броју кажњава Србе пре свега зато што Срби још увек возе аутомобиле са бившим регистарским ознакама. 

Данас Срби у Србији не могу са КС таблицама које је прописао Унмик, а на Косову Унмик не дозвољава бивше регистарске ознаке којима је по кумановском споразуму престала важност 1999. године. 

Царинске испоставе Унмика и Владе Србије (које су назване административним линијама) предтсављају додатно малтретирање Срба који за основне животне потребе крећу пут Србије. 
Безброј нерешених проблема Србима смета у организацији живота. Додатни страх који је видљив у чекању коначног исхода за решење статуса Косова Србима представља још један у низу проблема. 

Да ли је ово још једна модерна метода ратовања показаће време, али је чињеница да је животни век Срба на Косову свекраћи јер су психолошки притисци на њих страховити.

субота, 12 децембар 2009 16:45

 

prizren

Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву, јер је на месту данашњег Призрена била римска Тheranda. Грци су га звали  а наш га је а народ називао данашњим именом Призрен, сем тога и Презрен, Прездрин, Приздрен; Турци су га звали Торсерин и Персерин, Арнаути Призренди. Марко Миљанов га редовно зове Приздрен. У народним се песмама зове бијелим Призреном, убавим и питомим местом, српским Цариградом: „Рано рани српски цар Стјепане, у Призрену своме Цариграду". У споменицама и путописима име Призрен пише се и врло различито: призренски, Prizrien, Prizrenum, Presarin, Prisareno, Preseren, Prisreni, Preisereno, Priseren, Pereserin, Prisreno, Prisirien, Prisrine, Prisdeno, Pristren, Prisarin, Presren, Prisrena, Presari, Preserin итд. Види се дакле и по овим именима да су се данашњи народни називи Приздрен, Прездрин и Презрен, поред општег имена Призрен, чули и раније. У средњем веку Призрен је био једно од најзнатнијих трговинских места у српским земљама. Налазио се на најкраћем путу који је срце српских земаља, Стару Србију, везивао са јадранским приморјем, куда је готово сва српска средњевековна трговина ишла.

Није био много удаљен ни од солунског и босанског друма. Важност се Призрена подигла особито, кад се у њему решавала судбина Балканског полуострва: највећи свој политички и трговински значај постигао је Призрен за владе цара Стевана Душана, који га је учинио својом престоницом и који је у њему подигао манастир св. Михаила. Трговински значај Призрена у том времену види се нарочито по томе, што су Дубровчани у њему имали своју велику колонију, силне дужнике, у грађанству свој ђенерални конзулат; што су закупљивали и призренску царину, па су чак радили, најпре код краља дечанског, а затим код цара Душана, да им се за заштиту дубровачких трговаца у Призрену уступи чак акропољ призренски, castrum, castellum Presren, Prisarinum, како су то Дубровчани писали 1332. године. На томе су Дубровчани много радили, нарочито док је Душанова престоница била на Косову у Сврчину, и ја бих претпоставио да су Дубровчани хтели да имају тај кастел у својим рукама да би се заклонили од Арбанаса у евентуалним нападима њиховим на Призрен из тада још неосвојене и неумирене Албаније, а у споменицама има врло много вести и спомена да су дубровачки каравани и трговци много страдали од арбанашких разбојника. Разбојништво и напад на мирне путнике и трговце је стално занимање Арбанаса почев од 13. века па до наших дана. Још у 16. веку, по Канеју (1573), кроз Качаник се није могло проћи од разбојника арбанашких.

Дубровачки консул, по жељи призренских Дубровчана, становао је ста-лно у Призрену, и само је, кад је то потребно било на позив дубровачких трг-оваца, ишао на краљев двор у Сврчин код Приштине и на вашаре и тргове, а годишње два пута је обилазио све дубровачке колоније у Србији. Дубровачка се колонија у Призрену повећа, кад се у првој половини 15. века растури дубровачка колонија у Брскову. Економски и трговински значај Призрена у 14. веку види се по томе, што је град Призрен тада ковао и свој новац, као и сами владаоци и јачи феудали.

Турци су заузели Призрен ујуну 1455. године. Под 9. јуном 1455. године наш летописац је забележио: „Прими цар Призренац и Призрен стари 21 јуна". Да ли је овај Призренац онај кастел што га 1331. и 1332. године толико много тражаше Дубровчани за своје трговце? Изгледа да се дубровачка колонија у Призрену по турском освојењу Призрена смањила и растурила.

И за турске владе у 16. веку Призрен се помиње као да није био мала варош. Само Мехмед Хајредин Кукли-бег 1537. године имау Призрену 117 дућана и 6 воденица. У другој половини 16. века Призрен страда од Арбанаса и Синан-паше Ротуловића. Дечански је калуђер забележио под годином 1574: „Велики зулум бијаше тогда од Арнаута, особито од Махмут-беговића у Пећи, у Скадар од Иван-беговића, потурчени Бушатлије, у Призрен Синан-пашића Ротуловића, у Ђакову од Елсу-пашића. Две хиљаде христијане около ови вароши исекоше".
У 17. веку Призрен се помиње као велика и знатна варош. Марин Бици (1610) описује Призрен као отворену варош „без зидова" (градских); има 8600 кућа, доста великих; готово све куће имају своја дворишта, као и сеоске ку-ће у Италији, и Призрен, по величини, не уступа ниједној вароши у Старој Србији осем Скопљу (које је од Призрена већа варош); варош је пуна чесама и живе, текуће воде, која окреће воденичке витлове и чини варош угледном и прекрасном. Софијски архиепископ Петар у својој историјској расправи о при-зренском епископату (1655) рачуна да у Призрену има 12 000 кућа, од којих су 30 католичких а остало православни Срби и Турци; у вароши се налази преко 300 воденица; Призрен се налази на врло лепом положају, а у пределу изобилном у житу, вину и риби. И Ст. Гаспари (1671. године) рачуна Призрен у ред главних вароши у Србији. Лепе нам податке о Призрену 17. века пружа Петар Богданић Бакшић, о коме г. Чеда Мијатовић мисли да је потомак Душанова Богдана. Призрен тргује највише вином и кордованом; у њему се израђују разне пушке и димискије. Око Призрена пуно је родних винограда, који дају изврсно вино. Масареки (1651 г.) помиње да призренски трговци извозе вуну чак у Германију преко Београда. Види се, дакле, да је сточарство било развијено на Шар-планини. Али је Призрен и у 17. веку страдао од планинаца Арбанаса, нарочито од Миридита, како то Бакшић истиче. Иако је католика било мало, 30-40 кућа, у 17. веку столује католички владика, који је потчињен софијском католичком архиепископу. Понекад је Призрен страдао од нових турских намета. По једном запису, 1651. године у Призрен дође Мехмет-паша и узе од народа 10 000 акчи на име новог намета дотле ненаплаћиваног „кафтан-акче": „А он узе 10.000 ва та оскудна и нуждна времена, ох!", вели тај јадник који је цео запис дао.

У 18. веку Призрен се помиње као „место Призрен". У њему је при цркви св. Ћорђа православна митрополија и православни се митрополит зове призренски и рашки. Занати су му организовани у еснафе (1788. г. помиње се еснаф мутавџијски у Призрену). При крају 18. века и наш је Призрен настрадао од Арбанаса, када су пострадале и пропале многе вароши и села у српским земљама од крџалија и Арбанаса. Поп Сава из Призрена забележио је: „На 1795 года пленен бист Призрен од Махмут-паше" (Бушатлије). Призрен је тада морао љуто пострадати од тог Бушатлије и његових Арбанаса, кад је ускоро после тога барон Феликс де Божур нашао у Призрену број становника мањи од броја кућа (домова) у 17. веку: Божур рачуна у њему 7-8 000 становника, а Пуквиљ (1805) Призрен, некад богат и велик, зове доста насељеном варошицом (Prisrendi, petite ville assez peuplee).

Где се дело оно многобројно призренско станивништво 17. века? Веро-ватно се разбегло испред арбанаских армија, а свакако је нешто и изгинуло. Иако је Призрен при крају 18. века љуто настрадао, ипак се он у 19. веку брзо подигао. Један француски извештај из почетка 19. века помиње Призрен као варош прилично насељену на важном трговачком друму који је водио из Скадра преко Призрена и Тетова у Скопље; становници су му нешто муслимани а нешто хришћани, а језик им је српски; Призреном управља бег зависан од охридског паше.

Вук Караџић помиње 1827. године Призрен као стари град с великом вароши. Ами Буе (1840) узима да је Призрен једна од најлепших и најбогатијих вароши у европској Турској. Има преко 26 000 становника. Разни занати, ве-ли Буе, и његова транзитна трговина између Турске и приморске Арбаније учинили су да се повећа богатство и број његова становништва; има покривену чаршију, 12 великих џамија, више сахатних кула, једну православну и једну католичку цркву; столица је православног владике; није тако прљав као остале вароши у Турској.

После овог лепог напретка Призрен се непрестано повећавао и богатио. Гилфердинг 1857. године рачуна у њему 4 000 домова. Тада је и Призрен био у трговинским везама са Београдом, Сарајевом и Скадром; становништву је гла-вно занимање била трговина, која је претежно била у рукама православних; жива је била призренска чаршија и захватала је неколико покривених улица. Хан (1863) рачуна у Призрену на 46 000 становника и 1 200 дућана у чаршији. Призрен је тада сматран за главну оружницу на Балканском полуострву, јер се у њему много оружја
израђивало. Поред многих пушкара било је много и табака и терзија. Призренски се сахтијан извозио у Маџарску, други се призренски производи извозили на све стране, нарочито у Мисир и Србију. Трговина је сва била у рукама хришћана. Али је тада већ друм скадарски постао несигуран и рђав, да се Призрен почео окретати Солуну, одакле је добивао енглеску робу. Мекензијева и Ирбијева не смањују Призрену број становништва, али тврде, разуме се погрешно, да је „сасвим без икакве политичке и трговинске важности". Важну статистику Призрена пружа поуздани Милер у својој Арбанији (1844). Он рачуна да у Призрену има 6 000 кућа, од којих су 4/5 Срба и сматра Призрен као једну од најкраснијих, најбогатијих и најраднијих вароши у Турској. Од 1912.године, после 457 година, Призрен је поново у саставу Србије

Српска војска у ослобођеном Призрену

 

Радомир Путник                Петар Бојовић              Степа Степановић           Живојин

 

 

 


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %