Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
уторак, 01 септембар 2015 11:54

skolskaKlupa

Школска година за око 20000 ученика српске националности по наставном плану Републике Србије почела је данас на Косову и Метохији. Чији ће печат на крај у школске године бити на докуметима свршених основаца и средњошколаца, није познато.

Тренд опадања броја уписаних ученика у први разред основних школа наставио се и ове године, па је због тога у појединим школама број наставног особља готово једнак броју ученика.
И ове као и претходних година на последњем месту је заинтересованост школских управа да задрже преосталу децу да школовање наставе на Косову и Метохији, већ се приоритет ставља на упошљавање радника без обзира на нестручност, па се у много случајева јавља непотизам и разноврсна сплеткарења.

Половина наставног кадра и ове године се састоји углавном од људи чије породице живе у Србији и оних који своју децу не желе да школују овде, иако за тај посао конкуришу млади образовани кадрови који живе на Косову и Метохији.

Тзв. "Викендаши" распуст су провели код својих породица у Србији, па им је и за тај период плаћен косовски додатак. Због чудне политике школских управа, приоритет у запошљавању немају они који са породицама живе на Косову и Метохији.

Због тога што је просвета један од два система који упошљава највише људи, зато постоји и већа манипулација људима који су због неколико часова у настави дужни да се определе за политичку опцију која им "даје" посао.

У највећем српском селу у поморављу, на Косову и Метохији, у Пасјану, ове године у први разред биће уписано дванаесторо деце.
Пасјане је српско село са преко 600 домаћинстава, а до 1999. године у Пасјану је сваке године први разред похађало више од педесоторо деце. Иста ситуација је и у остала два српска села у општини Партеш-Пасјане. Млади из Пасјана масовно напуштају село и траже азил у европским земљама.

У средњим школама на Косову и Метохији за упис у први разред у зависности од школе дељен је новац, рачунари, па и краве...

У ГЊИЛАНСКОМ КРАЈУ ЗА УПИС У СРЕДЊУ ШКОЛУ ДЕЦИ НУДЕ "ПЛАТУ", ТАБЛЕТ, КРАВУ И ДОБРЕ ОЦЕНЕ

У локалним биртијама, уместо на конкурсима, догађа се трговина часовима, а просветне инспекције никада нису утврдиле нерегуларности, иако бројне предмете предају неквалификовани наставници, па чак и са средњим образовањем.

Зато је број породица која због школовања своје деце  одлазе са Косова и Метохије све већи, а уколико се овакав тренд настави, бројне школе на Косову и Метохији биће затворене наредних година.

субота, 22 август 2015 15:40

bebaТребало је само 15 година да се држава потруди да Србима у косовско-поморавском округу омогући болничко лечење и несметан рад породилишта. На жалост у последњих петнаест година са Косова  и Метохије је отишло много  брачних парова српске националности, па је данас број новорођене деце код Срба  веома мали.

Било како било, жене из поморавља више "неће морати" да прелазе ново успостављене границе са Србијом како би у породилиштима широм Србије  рађале децу.
Недалеко од Гњилана, у селу Пасјане, у новоформираној општини Партеш-Пасјане, српски лекари су након 15 година, успешно обавили први порођај у згради новоотворене болнице, која је ипак саграђена средствима косовске Владе у време када је општином руководила странка СЛС, док је медицинску опрему недавно донирала Влада Србије.

Едија и Сенад Зејенели из Лепине код Грачанице, добили су трећег сина тешког 3.780 гр. и дугачког 55 цм, а то је уједно прва беба која се родила у Здравственом Центру Гњилане још од марта 1999. године, када је Косово и Метохија и српски народ који у њему живи препуштено Албанцима.

За отварање болнице и поред 35 милиона динара које је донирала Влада Србије, из локалних сеоских амбуланти однешена је готово сва медицинска опрема која је служила за пружање прве медицинске помоћи Србима који живе на овом делу Косова и Метохије.

Данас иако је болница изграђена средствима тзв. Републике Косово, српски политички званичници покушавају да је представе као српску болницу, једину у којој ће се лечити Срби.
Док је болница грађена, на челу Косовске Владе био је тадашњи премијер, а данашњи министар спољних послова Хашим Тачи, али је црвену траку у јануару ове године ипак пресекао премијер Србије Александар Вучић са најближим сарадницима. Требало је да прође само осам месеци да би се у породилишту родило прво дете.

Прва рођена беба није са простора поморавља, већ је трудница Едија Зејнели која је дан раније санитетским возилом доведена из породилишта у Грачаници, заједно са стручним медицинским особљем.
Порођај је обављен на дан Преображења Господњег, када је сеоска слава у селу Пасјане, месту где се налази зграда породилишта. И поред најављеног
доласка "неких" политичких званичника, порођај је протекао без велике медијске буке.
Болница у Пасјану је званично почела са радом у јануару 2015. године, али се због недостатка здраве пијаће воде чекало пуних осам месци. Први порођај у овој болници која ће радити у саставу Здравственог Центра Гњилане обављен је накнон смене директора, на чијем челу је Влада Србије од недавно именовала др Зорана Перића.
Влада Србије у претходном периоду није дозволила запошљавање ниједног лекара у Здравственом центру Гњилане, а након отварања нове болнице у Пасјану неизвесна је судбина локалних сеоских амбуланти, у којма је на простору косовско-поморавског округа запослено више од 350 медицинских радника.

петак, 24 јул 2015 21:11

zcgnjilane1

Влада Р.С. на седници која је одржана јуче, сменила је директоре здравствених центара Гњилане и КБЦ Приштина.

На седници која је одржана 23. јула 2015. године, Влада  Р.С. сменила је вршиоца дужности директора Здравственог центра Гњилане, др Зорана Шарца, а на његово место је именовала  др Зорана Перића. Уместо досадашњег директора КБЦ Приштина, др. Миће Поповића, именован је др Звонимир Ђурђевић.

Влада Србије је именовала и нови Управни и Надзорни одбор у Здравственом центру Гњилане. За председника Управног одбора именован је  др Дејан Јоцић, доктор медицине из Гњилана. За чланове:  Дејан Митковић, економски техничар из Гњилана,  Зоран Станковић, професор енглеског језика и књижевности из Ранилуга.

У Надзорни одбор Здравственог центра Гњилане за председника је именована: Душица Тодоровић, Музичка школа „Стеван Христић”, Станишор-Гњилане. За чланове:  Игор Васић, дипл. економиста, Музичка школа „Стеван Христић”, Станишор-Гњилане и Бранислав Трајановић,  машински техничар из Гњилана.

Разлози због којих су смењена дојучерашња руководства здравствених установа на КиМ нису познати, али се претпоставља да смене директора имају везу са интеграцијом здравственог система Р.С. у косовски здравствени систем, ка чему тежи Владе Србије последњих месеци, а у складу са договорима из Брисела. Здравствене установе које функционишу по српском систему доведене су на руб егзистенције. Ове установе једине су здравствене установе које Србима пружају медицинску помоћ.

Интеграција у здравствени систем Косова подразумева гашење многих здравствених амбуланти у којима се Срби данас лече, а самим тим и престанак радног односа за многе медицинске раднике.

 

 

уторак, 14 јул 2015 16:03

6

Отац Кирило Ђурковић, бивши игуман манастира у Драганцу код Гњилана, недавно је напустио манастир под притиском новопридошлих монаха и манастирског руководства.
Рођен је на Косову и Метохији, у околини Вучитрна, a замонашио се 1994. године у манастиру у Дечанима, након чега га је  1999. године, тадашњи владика рашко - призренски Артемије послао у Драганац, да буде старешина до тада скоро напуштеног манастира, који је у најгорим временима за српски народ на Косову и Метохији доживео процват.

Те 1999. године када је отац Кирило стигао у овај питоми крај, први задатак који је сам себи поставио био му је да спречи исељавање Срба, у чему је делимично успео, јер је остао познат по томе што је пред колонама Срба из Косовске Витине лежао на асфалту, не дајући им да наставе пут ка избеглиштву. То је чинио свакодневно. 

Редовно је имао контакте са Кфор-ом, како би од њих захтевао што бољу заштиту за Србе. Просто речено, отац Кирило је био "једина институција", након што је Србе на Косову и Метохији оставила властита држава.

Манастир у Драганцу је прилично удаљен од српских села и и опасан је густом, манастирском шумом, која је била често на мети албанских шумокрадица.  Такође је било бројних напада Албанаца на сам манастир. Сам и беспомоћан, Отац Кирило је успевао је да укроти  лопове који су свакодневно уништавали манастирско имање, углавном молитвама, не обазирући се на бројне претње и псовке, а не ретко и на пуцњеве из оружја.

Када је колико-толико успео у намери да сачува оне Србе који су се двоумили, да ли да оду или остану на Косову и Метохији, кренуо је да слаже камен на камен и да гради манастир, заједно са касније придошлим искушеником Игњатијем.
О.Кирило је веома  заслужан за то што су се многи људи из овог краја поново почели да моле Богу и чешће одлазе у цркву. У манастиру у Драганцу је сваке недеље било све више људи, а на дан манастирске славе, број верника је почео да се броји хиљадама.
Манастир је навјвероватније доживео највећи процват још од времена његове градње.
Уз божју помоћ, људи добре воље и народа у поморављу, кренуо је у изградњу манастирског комплекса.
Сазидао је чесму на лековитом извору, саградио је звонару, а онда кренуо у изградњу манастирских конака, којима је данас окружен манастир. На место старог конака, који је уједно био и прва српска школа у новобрдском крају, отац Кирило је започео изградњу новог, задржавајући облик старог конака.
Међутим, доласком владике Теодосија на челу рашко-призренске епархије, градњу манастирског комплекса преузело је ново манастирско руководство, на челу са игуманом Иларионим, који је недавно именован у чин архимандрита.
Иако је сада већ уморни старац, отац Кирило је имао воље да и даље настави са градњом манастира и да своју замисао коначно спроведе у дело. Међутим, онога дана када је отац Кирило смењен са места игумана, манастир је напустио искушеник Игњатије, који се данас налази код владике Артемија.
Вероватно га сматрајући као слебденика свргнутог владике Артемија, ново црквено руководство није имало поверења у оца Кирила, па је не ретко доживљавао понижења, када му је одузимано свештенодејство, али су му често сметала и одступања од изворног богослужења.

Када је све што се догађало у манастиру постало неподношљиво, отац Кирило је решио да изађе и спас потражи негде у народу.

Сада већ месецима, отац Кирило из манастира у Драганцу, нема своје стално коначиште, али је отац Кирило  и данас на Косову и Метохији.

Беспомоћни старац Кирило, који је утеху нашао у неколико верника, који му данас широм отварају врата својих домова, остао је без своје светиње у коју је уложио сву своју снагу и вољу да би је оживео и оставио у аманет Србима, па јее његова заслуга приближна, колико и  кнез Лазарова чија је задужбина манастир у Драганцу.

Његова келија је након одласка из манастира обијена, када су му конфисковане ствари.
Ипак, о.Кирило није дозволио да га из манастира отерају моткама и камењем на шта је недавно у селу Коретиште код Гњилана позивао и сам владика рашко-призренски. Његово кретање и данас прате, плашећи се да ће кренути стопама владике Артемија.
Манастир у Драганцу постао је место политичких сплеткарења, па су у њему углавном општински функционери којима је потребна помоћ новог, свемоћног игумана, бившег глумца и рок музичара из Београда.
О оцу Кирилу се у Драганцу данас причају најружније ствари, док народ немо посматра, иако отац Кирило у народу ужива велико поштовање. Ипак, отац Кирило од народа никада није затражио помоћ за његову тешку ситуацију, иако би се на његов позив у Драганцу данас сјатило на хиљаде Срба.

1

2

    

понедељак, 06 јул 2015 22:56

skolskaKlupa

Средње школе у поморављу од ове године су почеле са "куповином" ученика за упис у смерове старе двадесет и више година, а загарантован је завршетак исте без слабих оцена, што значи да учење није обавезно, али је обавезан упис у школе и смерове које то нуде.

Просветни радници свих средњих школа формирали су фондове за куповину ученика, па су на тај начин готово сви просветни радници у средњим школама "приморани"  да својим неморалним предлозима стану пред родитеље чија деца требају да крену у први разред средње школе и да им понуде тзв. стипендију, тј. новчану накнаду, коју прикупљају запослени у тим школама, како би их њихова деца сачувала од губитка посла.
Родитељи са слабијим материјалнем стањем, приморани су да прихвате највећу понуду и децу упишу у школу против њихове воље.
Ових дана се овом врстом трговине баве готово све школске управе у гњиланском крају.
Општинска власт иако је упозната са овим проблемом, не жели да се меша у свој посао и стане на пут овим прљавим пословима.
За овакво стање у просвети криве су и бројне посете просветних инспекција, које су  утврдиле непостојање проблема, јер никада нису имали
слуха за децу која живе у овом крају Косова и Метохије, па је на тај начин у овај проблем директно умешано Министарство просвеете Републике Србије и њихове службе на Косову и Метохији.

Ипак куповина ученика у овом крају на Косову и Метохији датира од раније. У Основној школи Петар Петровић Његош у Горњем Кусцу, која има истурено одељење у Горњем Макрешу, болесне ученике који су прогнани из планинског села Мозгово, наставници су возили из Горњег Кусца у Горњи Макреш, више од десет килимотера свакога дана, само зато да би имали број ученика довољан за рад тих наставника, а школа у Горњем Кусцу где и данас станује породица која је протерана из Мозгова, удаљена је стотинак метара. Наставници су им поред превоза куповали ужину и месечно њиховој породици давали одређену суму новца.

На жалост, исељавањем Срба је знатно смањен број ученика, али је у великој мери  исељавању Срба са Косова и Метохије допринела и небрига институција за овакве проблеме које директно утичу на живот Срба.

Медицинска школа из Гњилана и смер Медицински техничар, данас у Великом Ропотову, са истуреним одељењима у Пасјану и Шилову, ове године слави пунолетство. Од 1997. године одшколовала је око 1400 медицинских техничара, а данас због немогућности запошљавања на Косову и Метохији, многи одлазе да срећу потраже у иностранству, што значи да ова школа школује кадрове за инострано тржиште.

Да апсурд буде већи, Здравствени центар Гњилане, који обухвата општине Гњилане, Ново Брдо, Косовска Каменица и Косовска Витина запошљава нешто више од 250 радника, а последњих осамнаест година, ова здравствена установа није упослила чак ни 5% оних који су завршили ову школу, јер за ово занимање не постоје упражњена места.
Мали број срећника који су дошли до посла су главном свршени лекари, док је број медицинских техничара минималан и углавном се посао добија на не
транспарентним конкурсима, по родбинским и пријатељским везама.

Техничка школа Драги Поповић из Гњилана, данас у Горњем Кусцу и Партешу, деценијама је неговала смерове попут Машинског, Електро и Грађевинског техничара. Данас је бројни, политизовани наставни кадар ове школе најагилнији у тзв. куповини ученика за упис у неке нове смерове, који су тешком муком издејствовани код Министарства Просвете. Групе наставног кадра ове школе свакога дана обилазе потенцијалне ученике и њихове родитеље и нуде своје услове за упис у ову школу. Ученицима се поред новца, компјутерских уређаја итд. нуди и гарантовани завршетак школовања без слабих оцена на крају године.

Економска школа из Гњилана, данас у селима Ранилуг, Коретиште и Партеш, већ деценијама негује смер Економски техничар који је ове године и једини смер који је Министарство просвете дозволило овој школи. Намерно или случајно ова школа је остала најкраћих рукава, па је и наставни кадар ове школе приморан да на тржишту понуди своју цену за упис ученика у једини смер који тренутно има ова школа. Од ове године угашен је смер за трговце, а није дозвољен ниједан нови, иако би ова школа могла да добије бројне друге смерове, који би у најмању руку били конкуренти неприкосновеном и  сада већ пунолетном смеру Медицински техничар.

Пољопривредна школа из Лепине код Косова Поља има истурена одељења у Партешу и ветринасрски смер у Кормињану. Ове године родитељима близанаца у Шилову (чије име није познато) школа је поклонила краву, како би њихова деца уписала ову школу у Ранилугу.

У некој нормалној држави овакав текст би био објављен у одељку за хумор, али је на жалост ово слика косовске реалности, потпомогнута општинским, окружним и државним руководством којима је циљ лични опстанак, али не и опстанак и останак српског народа на Косову и Метохији.

среда, 29 април 2015 19:38

djordje martinovic

1. маја се навршава тридесет година од набијања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док је обрађивао своју њиву.
Овај догађај је покренуо  лавину исељавања Срба са простора Косова и Метохије, а претходио је бројним догађајима који су се десили у последњој деценији прошлог и почетком овога века.

"Ђорђе Мартиновић (рођен 1928,[1], умро 6. септембра 2000. у Читлуку код Крушевца[2]) је био Србин са Косова и Метохије, који је 1985. мучен набијањем на колац на чијем је врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославије било је уједињено у заташкавању случаја који је, противно бројним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушају прикривања етничких тензија у тадашњој САП Косово. Званична верзија одбачена је судском пресудом из 1990, која никада није спроведена. [2]

Случај Ђорђа Мартиновића, један од најшире расправљаних кривичних случајева у некадашњој Југославији, постао је метафора страдања, скривања истине и медијских манипулација,[1] а галванизовао је и будућа догађања на Косову и у Југославији.


Догађај
1. маја 1985. у 13 часова, Ђорђе Мартиновић је пресретнут на својој њиви и набијен на колац, на чијем је врху била полулитарска стаклена пивска флаша. Флаша је кроз чмар набијена у утробу, данцетом на горе, а на дрво била натакнута кроз грлић.[3] Зауставила се тик под десним подребарним луком и, поломљена, остала у утроби жртве.[4][5]

Мартиновић је смогао снаге да се допеља до пута, одакле је пребачен у приштинску болницу. Хитну операцију вађења флаше водила су три хирурга, од којих су двојица били етнички Албанци. Они су накнадно позвали трећег хирурга, Србина др Морачића, уплашени од флаше и срче коју је требало извадити. Др Морачић је после операције описао да је призор који је затекао био "језив".[4]

Прва вест о догађају објављена је три дана касније, 4. маја 1985. у београдској Политици. Гласила је:[2]
"Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац 1. маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана. Ово злодело извршили су шиптарски терористи."
("Политика")

Да је над Мартиновићем извршен гнусан злочин насиља говорило је и прво саопштење власти из Гњилана, а касније потврдиле и многе комисије лекара специјалиста.[3] О злочину је писала цела домаћа и страна штампа.[4]


Развој случаја
Како је прича доспела у медије, јавност се узнемирила, а случај је почео постајати симболом насиља над Србима на Косову и српског незадовољства и осећаја виктимизованости. Суочено са причом у гротескном несугласју са званичном мантром о братству и јединству, бојећи се да би признање да је косовски Србин содомизован у етнички и верски мотивисаном злочину мржње ојачало српски национализам у СФРЈ или чак довело до побуне Срба, комунистичко руководство одлучило је да учини све да злочин не буде приписан етничким Албанцима и да прича добије другачију представу у јавности, како би изгледала потпуно исконструисаном.[6][4] Према писању Гласа јавности из 2000, случај је "водио" моћни Словенац Стане Доланц, савезни секретар унутрашњих послова и шеф контраобавештајне службе СФРЈ.[2][4]

У посету Мартиновићу, који је још био у тешком животном стању, долази његов претпостављени, пуковник Новак Ивановић, начелник Дома ЈНА у Гњилану, и захтева од њега да призна да се сам набио на флашу у хомосексуалном аутоеротском акту. Ивановић је годину дана касније у исповести за часопис Интервју навео да га је на ово натерао извесни генерал Стојановић. Након овога, пуковник Ивановић добија прекоманду за Зрењанин.[2]

Мартиновић је затим из Приштине превежен на Војно-медицинску академију у Београду, где је поново оперисан. Тим од пет лекара који је предводио др Ћерамилац потписује дијагнозу којом се потврђује да самоповређивање ове врсте није могућно. Тражи се супервештачење, у којем медицински стручњаци потврђују налазе вештака. Онда је тражено супер-супервештачење од љубљанског академика Јанеза Малчинског, чији је званични налаз садржавао и оцене да је самоповређивање могуће[6] (по неким изворима, и оцене да није могуће[2]). За све то време, док је тешко болесни Мартиновић лежао на ВМА, наставља се са изнуђивањем признања о самоповређивању, од стране Вукашина Трумпића и Градимира Поповића из правосуђа, и уз присуство полиције. Тадашњи начелник ВМА, генерал Владимир Војводић, је одобрио испитивање. Његов заменик, Срђан Крстинић, касније адмирал у Армији Републике Хрватске, инсистирао је да се Мартиновић избаци са ВМА.[2]

Ђорђа Мартиновића потом пребацују у Лондон, где га у болници "Сент Џорџ" два пута оперише проктолог др Питер Холи. Др Холи је после операције изјавио:[4]

"Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама после увида у комплетну медицинску документацију. Насиље су извршиле најмање три особе."

Др Питер Холи је након овога од Јанеза Малчинског добио писмо претеће садржине "зато што се меша у унутрашње ствари Југославије".[2]

За званичну Југославију, закључак је био другачији. Власти су уз друго саопштење са налазом о "самоповређивању", супротно првом саопштењу из Гњилана, приложили налаз из Љубљане, као и добијену изјаву самог Мартиновића.[3] 56-годишњи Ђорђе Мартиновић се, према званичној верзији, упустио у хомосексуални акт самозадовољења који је кренуо наопачке. Он је непријатни инцидент напросто свалио на албанске сепаратисте, истовремено га искорштавајући у пропагандне сврхе за демонизацију Албанаца и осликавање Срба као жртава.[6] Сам Стане Доланц је закључио случај изјавивши 1987. на Телевизији Љубљана:

"Случај Ђорђа Мартиновића је завршен. Моја полиција је утврдила да се сам повредио и нема судског процеса... Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио харикири."
(Стане Доланц)

Изјаву Доланца присутни новинари су пропратили смехом.[2][4]

Група српских интелектуалаца и новинара писала је домаћој и светској јавности протест под насловом "Истина набијена на колац".[3] Писац и академик Добрица Ћосић молио је за разрешење случаја у јавном писму упућеном адмиралу Бранку Мамули и Душану Чкребићу, председнику Скупштине Србије, без одговора.[4][2]

Скупштина СФР Југославије расправљала је о "случају Ђорђа Мартиновића" осам пута без резултата. У Скупштини СР Србије, расправа је шест пута одлагана, јер су руководиоци тврдили да, према Уставу САП Косово, Скупштина Србије нема надлежност над случајем.[4] Покрајинско руководство, којим су доминирали етнички Албанци, подржавало је тезу о самоповређивању током аутоеротског акта.[5] Генерал Милан Даљевић из Управе Савезног секретаријата за народну одбрану, тврдио је да ЈНА нема никакве везе са случајем. Генерал Петар Грачанин, који је на месту секретара унутрашњих послова заменио Доланца, је захтевао да се предмет Ђорђа Мартиновића закључи.[2] Према писању Гласа из 2000, савезни јавни тужилац Милош Бакић одликован је високим одликовањем, између осталог и због начина вођења истраге у случају Ђорђа Мартиновића.[2]

Њујорк тајмс је 1986. писао како је случај 56-годишњег сељака Ђорђа Мартиновића постао најшире расправљани кривични случај током низа година у Југославији, описиван у најситнијим појединостима на телевизији и у штампи.[5]


Епилог
По тужби Ђорђа Мартиновића, Други општински суд у Београду донео је 1990. године пресуду према којој је држава проглашена кривом за нанете увреде и тенденциозно скривање истине. Суд је одлучио да је над Мартиновићем извршено насиље, а узео је у обзир изјаве др Холија и посебне комисије на чијем челу је био др Владислав Доџић. Држави је наложено да Мартиновићу исплати на име одштете 100.000 немачких марака. Налаз је склоњен од јавности, а одштета никада није исплаћена. Извршење пресуде су, према Милораду Бајићу, спречили савезни секретар унутрашњих послова Петар Грачанин и адмирал Бранко Мамула, који су наложили да предмет буде похрањен у Архиву ССНО.[1][4]

Мартиновић је после пет операција коначно под присилом продао своју њиву у Гњилану и населио се у селу Читлук крај Крушевца,[4] где је и преминуо 6. септембра 2000. Иза себе је оставио супругу Јагодинку, три сина, кћерку и десеторо унучади.[2] Сва три сина и два најстарија унука били су мобилисани за време НАТО бомбардовања СРЈ 1999.[4]


Наслеђе
Слику страдања Ђорђа Мартиновића овековечио је сликар и академик Мића Поповић у својој слици 1. мај 1985 (Распеће Ђорђа Мартиновића), која га приказује у јасној паралели са распећем Исуса Христа, под будним оком полиције.[3][6]

О злочину су снимљена и два документарна филма, Страх од истине и Оптужујемо, режисера Милорада Бајића, који су снимани свугде где се кретао повређени Мартиновић.[4] Филмови су приказани, једини пут за дуго времена, 1986. на фестивалу документарног филма у Дому синдиката у Београду.[7] Емитовање ових филмова на Радио-телевизији Србије одбили су потом редом сви генерални директори ове куће: Душан Митевић, Ратомир Вицо, Милорад Вучелић, Драгољуб Милановић, Александар Црквењаков и Александар Тијанић. Емитовање на БК телевизији одбила је њихов главни уредник Бојана Лекић.[4] Бајић је неколико пута позиван да донесе филмове, али је емитовање сваки пут отказивано у последњи час.[1] Ово нису једини филмови овог аутора које РТС не жели да емитује.[8] Објављивање филмова на националној телевизији захтевали су 2006. у отвореном писму председнику Тадићу и председнику Владе др Коштуници, 350 студената-чланова Парламента Правног факултета Универзитета у Београду, Младен Мркаљ, проф. др Зоран Кривокапић, један од Мартиновићевих лекара, сам Бајић, те проф. др Светислав Никић, шеф Неуропсихијатријске клинике ВМА.[9] Бајић је поводом случаја Мартиновић некадашњем председнику Слободану Милошевићу писао сваког 1. маја, укупно 11 писама, на која није одговорено. Он тврди да је тираж три књиге, које су написане о случају, откупила углавном УДБ.[4][1]

Глас јавности оценио је да је вест о догађају била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и чувене Осме седнице ЦК СКС годину и по дана касније.[2] Случај је, као симбол и метафора четири пута поменут и на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом.[4]

Књижевница Светлана Велмар-Јанковић је подсетила на случај Ђорђа Мартиновића у свом ауторском чланку у Вечерњим новостима поводом једностраног проглашења независности Косова и Метохије у фебруару 2008. Према њеној оцени је "случај" Мартиновића, "како се тај догађај тада, пре готово тридесет година, називао, отворио све будуће случајеве српског мучеништва и страдања".[10] И владика Атанасије Јефтић писао је како је "овај напаћени човек... живо оличење стања и страдања српског народа на Косову, од окупације 1941. до ове нове окупације око Савиндана 1990". [11]

Случај Ђорђа Мартиновића подигао је, због своје природе, југословенску јавност на ноге, али ово је био само један од небројених случајева насиља над неалбанцима на Косову 1980-тих.[3] Незадовољство оваквим развојем догађаја и односом српских комуниста, и решења која је у свом политичком програму понудио Слободан Милошевић, играла су пресудну улогу у његовом вртоглавном успону на власт. Види и чланак Нико не сме да вас бије!.

 



Извори
01. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Косовски мученик. Према текстовима у листовима Данас и Глас јавности од 9. септембра 2000, на пројекту "Растко". Приступљено 21.02.2008.
02. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Мученик с Космета. Драган Влаховић, "Глас јавности", 8. септембар 2000. Приступљено 21.02.2008.
03. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Кратка хроника страдања Срба на Косову и Метохији. 1. део. Владика Атанасије Јефтић, на пројекту "Растко". Приступљено 21.02.2008.
04. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 Српски политичари убијали истину о Ђорђу Мартиновићу. Милорад Бајић, "Глас јавности", 22. август 2005. Приступљено 21.02.2008.
05. 5,0 5,1 5,2 Ин оне Yугослав провинце, Сербс феар тхе етхниц Албанианс. Хенри Кам, специјално за Њујорк тајмс из Приштине, 28. април 1986. Приступљено 21.02.2008.
06. 6,0 6,1 6,2 6,3 ((ен))Царл Савицх он Форготтен Косово: Мурдерс, Рапес, анд Етхниц Цлеансинг — Цреатинг ан Етхницаллy Пуре "Косова", 1981—1989. Карл Савич, М.А., Ј.Д., на Бyзантине Сацред Арт Блог. Сличан текст такође на сербианна.цом. Приступљено 21.02.2008.
07. Србија две деценије ћути о случају Ђорђа Мартиновића. "Курир", 28. и 29. мај 2005.
08. О кошмарима, сновима и надањима. Владимир Црњански, "Дневник", 2. април 2002. Приступљено 22.02.2008.
09 Тражимо истину о "случају Мартиновић". "Глас јавности", 21. април 2006. Приступљено 22.02.2008.
10. Косовски незаборав: Одавно смо изгубили Косово. Светлана Велмар-Јанковић, "Вечерње Новости", 20. фебруар 2008. Приступљено 21.02.2008.
11. Кратка хроника страдања Срба на Косову и Метохији. 2. део. Владика Атанасије Јефтић, на пројекту "Растко". Приступљено 21.02.2008.

 


Библиографија
Светислав Спасојевић, Случај Мартиновић, Београд, 1986."

уторак, 24 март 2015 18:47

gnjilane zaustavljeniautobusi

Два аутобуса „Колашин превоза“ који свакодневно превозе српске ученике од школе до куће, заустављени су данас око 14 часова на излазу из Гњилана у правцу Бујановца од стране двојице полицајаца КПС-а,  а деца су буквално избачена из аутобуса. Без обзира што су у аутобусу била деца која су се враћала својим кућама, КПС полиција није дозволила да возачи превезу ученике до оближњих српских села.

Претпоставља се да је проблем у (не)поседовању дозволе за обављање организованог превоза.

У патроли која је највервотаније чекала аутобусе са српским ученицима била су двојица полицајаца албанске националности.

Како ствари стоје, настава у средњим школама у општинама Гњилане и Ново Брдо неће моћи да се одвија, јер аутобуси који превозе ученике не могу да саобраћају наредних дана, зато што је полиција одузела регистарске ознаке, а возачима је уручен документ на албанском језику.

Имајући у виду да је слобода кретања ограничена и да је удаљеност од школа до кућа ученика од три до тридесет километара, такав потез КПС-а носио је извесни ризик.

КПС је могла да дозволи да се ученици превезу до својих кућа и да на крају заустави аутобусе и уручи им документ о забрани кретања. Овакав поступак КПС-а представља додатни притисак на Србе на овом подручју.

четвртак, 19 фебруар 2015 18:43

Livoc groblje

У последњих неколико година у гњиланској општини је  забележен и други случај скрнављења српских гробова.

Родбина покојног Градимира Милисављевића који је умро 1998. године, је косовској полицији пријавила случај скрнављења његовог гроба у селу Доњи Ливоч код Гњилана. Приликом посете гробљу  родбина је приметила да је неко откопавао гроб Градимира Милисављевића, иначе, за живота узорног и поштеног домаћина.

Косовска полиција је обавила увиђај.

Његов и остали споменици Срба су порушени пре неколико година.

Ово је други случај раскопавања српских гробова, који је у последњих пет година забележен у региону Гњилана.

У Гњилану је након десет година, 2010. године сахрањена старица српске националности чији су гроб вандали раскопали прве ноћи након сахране, па је родбина њено тело сахранила на гробљу у српском селу поред Гњилана.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %