Када би неким стицајем околности Руска федерација и Кина признале независност Косова, Србија би могла да сматра да је ту територију дефинитивно изгубила, оценио је експерт вашингтонског Брукингс института Игор Данченко.

То су две кључне земље и када би оне неким стицајем околности признале независност Косова, Србија би могла сматрати да је ту територију дефинитивно изгубила, чак и на дипломатском плану", истакао је Данченко.

Недовољно признања

Он је у интервјуу  за Радио Слободна Европа, рекао да Сједињене Америчке Државе (САД) нису постигле значајнији успех, посебно не у настојању да Косово признају Руска федерација и Кина. 

Осврћући се на две године од нелегалног проглашења независности Косова и динамику његовог међународног признавања, Данченко је навео да за то време заправо није велики број земаља признао Косово. 

"Косово је признало 65 од укупно 192 државе чланице Уједињених нација" навео је он и додао да с друге стране чланство у светској организацији није изгледан циљ због права вета којим располажу сталне чланице Савета безбедности Русија и Кина. 

Нова руска платформа

На питање да ли би Москва могла да преиспита своју позицију око непризнавања Косова, ако би Србија одлучила да се учлани у НАТО, Данченко је подсетио да се Русија увек противила ширењу Алијансе и да је недавно предложила нову европску безбедносну платформу. 

"Русија се нада да ће се Србија, уместо амбиције да се укључи у НАТО, одлучити да подржи руски предлог новог европског безбедносног система. По Србију је, међутим, изузетно несрећна околност што се у овом контексту Косово може користити као политичка карта којом би се на њу могао вршити притисак", казао је он.

Замрзнута ситуација

Данченко је подсетио да је Србија у међувремену преко УН покренула захтев Међународном суду правде за давање саветодавног мишљења о легалности једностраног проглашења косовске независности.

"Чини се да је слика сада прилично 'замрзнута', али ситуација би могла и да се промени, ако би се променио сам статус Косова у случају да се, рецимо Косово придружи Албанији - што није вероватно да би се у догледно време могло десити, али што на дужи рок не мора бити незамисливо", казао је Данченко. 

Он је додао да би стање ствари могло да се промени и када би Косово, односно, Србија, били примљени у ЕУ или НАТО.

Московски дневник Комерсант оценио је данас да одлука Светог архијерејског синода Српске православне цркве (СПЦ) да привремено разреши владику рашко-призренског Артемија управљања епархијом представља "крупан политички скандал".

Владика и његови најближи сарадници су осумњичени да су под паролом за 'српско Косово' украли милионе евра", пише лист и додаје да се последњих година појављивало све више питања у вези са трошењем огромних средстава који су ишли у епархију како по државној линији, тако и кроз добровољне прилоге.

Лист наводи да ће истрага, како црквена, тако могуће и државна, тек утврдити суму која се нашла у џеповима људи из окружења епископа Артемија.

Комерсант указује да је одлука о разрешењу епископа Артемија донета само три недеље пошто је на чело цркве стао патријарх Иринеј.

"Није искључено да ће скандал са епископом Артемијем имати за Србију и важне политичке последице. Његовим разоткривањем наноси се ударац једном од најрадикалнијих српских епископа и његовим савезницима међу српским националистима", наводи лист.

То може значити, наставља Комерсант, "припрему јавног мњења за омекшавање позиције Београда у односу на Косово", тим пре што се скоро очекује одлука Међународног суда у Хагу о легитимности проглашње косовске независности.

"Ако одлука не буде била у корист Београда, српско руководство може мирне савести објавити да је учинило све за повратак Косова и концентрисати се на улазак у ЕУ", закључује Комерсант.

Бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт изјавила је, на састанку експертске групе НАТО-а у Москви, да својим највећим достигнућем на функцији шефа америчке дипломатије сматра "спровођење етничких чистки на Косову"!

Руска агенција Итар тас пренела је да је Олбрајтова исправила лапсус пошто је "спровођење етничких чистки", изазвало бурне реакције у сали.

Нова формулација гласила је:

"Ако желите да знате шта сматрам најважнијим од оног што је учињено на месту државног секретара САД, мислим да је то прекид етничких чистки на Косову"

"Желели смо да решимо ситуацију дипломатским средствима под окриљем УН, разматрали смо то питање са руским колегама. На крају смо се обратили НАТО-у, спровели успешну операцију и данас људи на Косову живе слободно", рекла је Олбрајтова говорећи о догађајима у бившој Југославији.

Бивша шефица америчке дипломатије је рекла да је за њу нарочито пријатно то што су "после војне операције НАТО-а на Косову многе новорођене девојчице добиле име по њој".

Истовремено, Олбрајтова је признала да "одлуку НАТО-а нису одобрили сви, између осталог, она није задовољавала Русију".

Олбрајтова борави у Москви као члан 12-члане експертске групе НАТО-а која припрема нову стратешку концепцију Алијансе.

Додатак: Како је Олбрајтова заборавила српски

"Шпанија се у потпуности слаже са ставом владе Србије да саветодавно мишљење Међународног суда правде, које се очекује до лета, пружа важну прилику за поновно покретање дијалога, што нам свима у међународној заједници може помоћи да пронађемо функционално, одрживо и обострано прихватљиво решење за питање Косова које је, по нашем мишљењу, и даље нерешено", рекао је Де Паласио у интервјуу агенцији Бета.

На питање да ли је реално очекивати да власти у Приштини које су прогласиле независност и добиле признање једног броја земаља, прихвате такав дијалог, Паласио је казао да је питање статуса веома "широк појам".

"Верујем да би било у интересу свих нас, укључујући Приштину да се реши питање пуноправног чланства Косова у међународној заједници, што данас није случај, јер Косово није чланица УН, има тешкоће да се интегрише у регионалне организације, а признала га је отприлике трећина међународне заједнице. Било би у интересу Приштине да тражи пут и начин како да се дође до решења у билатералном договору са Београдом", рекао је.

Де Паласио, чија је земља председавајућа ЕУ, рекао је да не жели да прејудицира какав би требало да буде тај договор, али је додао да је "важно да између Пришитне и Београда постоји договор да се заједно окрену будућности"

Према његовим речима, читавој ЕУ, али и широј међународној заједници у интересу је да се питање Косова "једном заувек реши".

"У интересу је међународне заједнице да се једног дана питање Косова реши, уз пристанак Београда и земаља које имају важну улогу као сталне чланице Савета безбедности УН, као што су Кина и Русија", казао је.

Де Паласио сматра да ће се "на крају доћи до ситуације која је победа за обе стране". "Да ли је то могуће - верујем да би требало да позовемо све који су одговорни да одиграју мудру улогу у новој фази која ће бити отворена након саветодавног мишљења Међународног суда правде", додао је.

Према речима шпанског амбасадора, решење косовског питања Србији није услов за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, али би се могло отворити у некој од каснијих фаза током преговора о чланству.

"Верујем да би Србија могла добити статус кандидата за чланство у ЕУ и да истовремено задржи другачији став у односу на правни статус Косова", рекао је.

Додао је, међутим, да је статус кандидата само једна од фаза у процесу европске интеграције и да би се "у наставку тог процеса могла отворити практична питања која треба решавати на конструктиван начин".

На питање да ли ЕУ подржава план за север Косова Де Паласио је подсетио да је шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос крајем јануара "кристално јасно" рекао да тај документ није документ ЕУ.

"ЕУ није ни разматрала, ни усвојила такав документ.. јер се многе земље не слажу са приступом који је у њему садржан.... То није документ ЕУ, нити ће бити, као што није ни Ахтисаријев план јер га није усвојила ни ЕУ ни Савет безбедности УН", рекао је Ињиго де Паласио Еспања у интервјуу агенцији Бета.