Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
уторак, 12 март 2019 13:52

Politicari kosovska kriza


Србе на Косову и Метохији већ одавно нико не пита о ничему. О њиховој судбини одлучује се стотинама и хиљадама километара далеко од њих, а они, о одлуци која се тиче њих самих, како изгледа сазнаће из медија.
"Већ дуже време слушамо да постоји неки план за Косово и чекамо да чујемо шта значи разграничење и у којој држави ће нам остати имања, да ли да пакујемо кофере или да се радујемо останку?", ово је питање косовско-метохијских Срба које постављају готово након сваког другог дневника на РТС-у, а одговора нема.

У преговорима у Бриселу никада није учествовао ниједан Србин са Косова и Метохије како би се тамо из прве руке чуло који су стварни проблеми са којима се суочавају они људи који свакодневно живе тамо одакле су сви виђенији Срби с краја двадесетог века побегли и распродали своја имања без икакве одговорности.

Да ли су Срби криви што данас живе на КиМ?

Некако је српском народу на Косову и Метохији наметнут осећај кривице, због позиције у којој се Србија налази, па тако један број људи коментаришући на друштвеним мрежама окривљују српски народ на Космету због свега што се негативно догађа.

Неизвесно двадесет година.

Косово и Метохија је синоним за патриотизам у предизборним кампањама, уствари може се рећи да је проверено средство за добијање избора.
Наслушали су се Срби у Београду многих патриотско-политичких говора, а сви су засновани на речима "Косово је срце Србије", али... готово да ниједан политичар није остао доследан својих говора. Најупечатљивији је био говор некадашњег председника Републике Србије, господина Томислава Николића. Његов говор испред Народне Скупштине у Београду фебруара 2008. године остао је урезан у сећање многих Срба, сви су га упамтили, али га је изгледа само он заборавио.
На жалост двадесет коза и неколико крава о којима смо слушали у медијима нису довољан разлог сиротињи да остане да живи на Косову и Метохији, а о осталим обећањима која су изречена, а која нису чак ни разматрана, не треба говорити.

Срби са Косова и Метохије памте све, али немају могућности да то и кажу.

Број крупне стоке која је украђена Србима не мери се више стотинама, о томе наравно нећете чути у Дневнику РТС-а, али ћете сазнати ако је неко од политичара (не својим новцем) донирао једну краву сиротом српском домаћину у селима у Метохији. О томе се пак у медијима говори данима. Навикли су Срби на оваква понижења и опет им је драго да се макар на такав начин чује за њих.
Ипак, Србима на Косову и Метохији није потребна милостиња, већ слобода и услови да сами зараде за живот, а о томе нико не размишља.

Срби на КиМ као сметња за бољи живот Србије.

Потчињени интересима Србије, Албанаца и великих сила, Срби на Косову и Метохији постали су и таоци Србије, као сметња за улазак Србије у заједницу европских држава. Искусни у страдању, косметски Срби кажу да ће услова у Србији бити још.
Без основних права која чине једно цивилизовано друштво, Срби на Косову и Метохији су етничка група која је по питању људских права одавно испод права која у Србији остварује било која мањинска заједница.
Држава која у последњих неколико година Србима са Косова и Метохије полако одузима институције и без питања их неуставно интегрише у косовски систем, без права на путне исправе које издаје матична држава којој припадају, прети да таквим деловањем преосталом српском живљу на Косову и Метохији одузме и национални идентитет.

Након двадесет година, Србима је неизвесно свако следеће сутра.

Патријарх који због своје безбедности није у Патријаршији и политичари уваљени у топле фотеље од којих многи никада нису били на Косову и Метохији, који за посету морају да добро замоле косовске институције, разматрају планове за коначан статус Косова и Метохије и свога народа, који живи у условима недстојним људском роду данашњице, дискриминисани и од српских и косовских институција.
Скрнављење школског система који је уједно и стуб опстанка српског живља на Косову и Метохији се смишљено наставља. Српску децу на Косову и Метохији уче неквалификовани "интелектуалци" од којих је већина своју децу на школовање послала у Србији.

Некоме је изгледа стало до тога да Срби убрзано пропадају.

Сви су незадовољни и сви ћуте и гледају. Да ли је овакво стање подржано из врха државе, како би се коначна кривица за предају Косова и Метохије свалила на саме косовско-метохијске Србе, који су и до сада издржали најтежих двадесет година?
Повлачење институција из већине српских средина и централизовање истих, којима се управља са севера Косова и Метохије, потез је власти.
Управљање школама обавља се из Косовске Митровице, а како се врши избор радника, с обзиром на непостојање законских оквира за заснивање радног односа, потпуно је непознато, а уједно је и питање за надлежне у институцији коју је Влада Републике Србије оформила да руководи институционалним питањима за Србе на Косову и Метохију, а реч је о Канцеларији за Косово и Метохију.

Некако је постало очигледно да косовско-метохијске Србе представљају људи ниског морала и сумњивог образовања, спремни да ураде све да би се додворили и једној и другој власти и дошли до личне користи.
Одавно је покидана жица која је делила интелект од незнања.

Након двадесет година Срби живе у страху од могућих сукоба са Албанцима, о чему се свакодневно говори, али се ћути о страху који косовско-метохијски Срби имају од тзв. лидера који су делегирани од стране матичне државе Србије.

уторак, 24 фебруар 2015 20:41

narodnakuhinja

Медији у Србији ових дана сву своју пажњу поклањају одласку Албанаца са Косова и Метохије, а притом је занемарена чињеница о све већем одливу српског становништва са овог подручја, пре свега због немогућности да остваре права на нормалан живот.

Са Косова и Метохије одлазе углавном млади људи који нису - или су тек засновали породице, aли са Косова и Метохије не планирају да оду запослени у косовским институцијама. Просветарима је ипак посао под знаком питања, јер је деце све мање, а једино је још неко време сигуран посао запосленима у народним кухињама, јер је сиротиње и гладних све више.

Талас српских избеглица који је 1999. године задесио Србе није се зауставио тада. Исељавање Срба никада није престало, а повратак је само реч која се не тако често провлачи кроз уста политичара, као протоколарна ствар.

Било како било, у српским селима у којима још живе Срби све је више празних кућа, а омладине је све мање. То се јасно може уочити по броју ученика који се уписују у први разред. Тако поједина села на централном Косову и у Косовском поморављу са око 300 домаћинства, једва упишу десеторо ученика у први разред.

Деца прогнаних Срба рођена 2000. године ускоро ће бити пунолетна и накада нису посетила Косово и Метохију, а њихови родитељи се на КосМет враћају сам да распродају имовину. У изузетним случајевима, враћају се читаве породице, али само оне породице којима је на Косову и Метохији обећана дупла плата. Због таквих породица у којима су запослени сви чланови повратници, кофере пакују они који су на Косову и Метохији били онда када је тамо било најтеже.

Скупштина Србије је од 1999. године до данас донела тринаест резолуција, а неке од њих се тичу побољшања услова живота Срба на Косову и Метохији, међутим свака од њих је прекривена следећом, а о поселдњој се не говори.

Дакле, Влада Србије није учинила ништа да преостале Србе задржи на Косову и Метохији, већ својим мерама које спроводи над њима, подстиче њихово исељавање.

Партијска запошљавања, непотизам и политичка сплеткарења натерала су многе Србе да кажу збогом кућном прагу и бољи живот потраже у иностранству. Половина оних који су побегли од беде и сиромаштва, своју срећу су пронашли углавном у европским земљама, а друга половина која није добила азил и данас тумара по градовима у Србији, покушавајући да прехране своје породице. Углавном, на Косову и Метохију се не враћају.

Велики новац о коме се често у медијима прича, а који наводно долази на Косово и Метохију, често је на чудне начине нестајао, али сигурно није долазио до оних којима је био намењен.

Срби на Косову и Метохији никада нису имали адекватну медицинску заштиту. Јужније од Ибра Срби немају чак ни праву болницу, све што постоји је импровизовано. Млади лекари, свршени економисти или правници, принуђени су да одлазе јер немају посла.

Ипак, повратак је забележен, само када су у питању запослени у школству или здравству. Често на не транспарентним конкурсима за пријем радника буду примљени људи који не потичу или су отишли са Косова и Метохије, док они који нису одлазили, то чине сада.

Просвета функционише по чудном систему, финансира је и косовско и српско министарство. Нпр. огрев и материјални трошкови у школама, па и у амбулантама долази и са Косова и из Београда, а често не буде довољно за једну сезону.

Додаци на плате које запосленим Србима исплаћује Влада Србије, неравномерно су распоређени, па тако нпр. запослени који зарађују 60.000 динара добијају додатак од 30.000 динара, а они којима је зарада 30.000 динара добијау 15.000 динара, иако и једни и други живе на Косову и Метохији и тај додатак добијају само због тога.

Ако на све ово додамо и чињеницу да је запошљавање углавном по партијској линији, готово је извесно да неистомишљеници немају шта да траже под косовским небом. Ако завирите у структуру новоформираних косовских општина са већинским српским становништвом, видећете да у власти учествују људи који су раније били на функцијама у општинама које функционишу по систему Републике Србије, који су у најмању руку одговорни за стање у којима се тренутно налазе Срби на Косову и Метохији. Њима треба упутити питања: - Зашто нема болнице? – Зашто су деца полуписмена? – Како су трошена средства? – Зашто нема телефона? – Зашто нема лекова у апотекама? – Зашто нико није спречио одлазак младих Срба са Косова и Метохије? – Зашто...?

Да све буде чудније, политички оци тзв. српских општина на Косову и Метохији заклињу се на „Устав Републике Косово“, а иза фотеља имају српске заставе, по савете иду у Београд, а Србима повећавају порезе на имовину по косовском систему. По Косову и Метохији их возе аутмобили косовске Владе, а на прелазима паркирани стоје аутомобили српске Владе.

Утеху у овим општинама пронашли су и они руководиоци непостојећих општина из којих су Срби протерани 1999. године, а које су на Косову и Метохији, по систему Републике Србије постојале само фиктивно. Колико су ови функционери допринели побољшању услова живота Србима у Подујеву, Ђаковици, Вучитрну, Качанику, Штимљу, Србици, Дечану, итд. није познато, али је једно сигурно, а то је да Срби у тим општинама немају проблема, јер нема ни Срба још од 1999. године.

Због незаинтересованости надлежних да се баве овим проблемима, са Косова и Метохије и данас одлази омладина, а њихови родитељи распродају дедовину како би се удомили негде у Србији где колико -толико постоје макар бољи услови за лечење.

Нажалост, ова тема никада није била занимљива политичарима у Србији, а поготово не медијима који су изгледа тесно повезани са политичком сценом Србије.

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %