Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
среда, 20 фебруар 2019 10:28

MarkoDjuric sampanjac

Свакодневно контролисано и привидно јединство које Влада међу косметским Србима ствара слику подршке идеји о разграничењу.

Гостујући у емисији "Упитник", на РТС-у, директор Канцеларије за Косово и Метохију у више наврата је истицао да је подршка косметских Срба актуелној политици велика и да износи 90%. Да ли се на тај начин такође приписује подршка политици разграничења од чак 90%, а обзиром да се зна да већина Срба живи јужније од Ибра, неизвесно је на којој ће страници историје бити исписана улога Срба и улога политичара из Српске листе у сопственој пропасти.
Иступање из таквога "јединства" свакога појединца из српске заједнице жестоко је кажњиво.

Друго је питање да ли би Српска листа са причом о разграничењу добила подршку српских гласача, ако би се та идеја реално представила у преизборној кампањи?
Политички лидери косметских Срба о идеји разграничења чују само у медијима и свом народу не знају да објасне шта заправо значи фамозно разграничење и у каквим ће условима живети Срби који би се према тој идеји нашли у потпуно независном Косову. Како ствари стоје, ако до разграничења дође и Срби и политичари Српске листе из медија ће сазнати шта ће се догађати од тренутка када разграничење наступи.
Ако би Срби опет подржали такву идеју, то говори о невероватној моћи управљања туђим мислима, што се са политичара пресликава и на народ.
Било како било, Србима се приписује подршка идеји политичара о разграничењу, која никада није представљена гласачима на било којим изборима, на Косову и Метохији или у Србији.
Више је него јасно да се избор политичких вођа косметских Срба обавља по јасно осмишљеним правилима. У већини случајева, профил људи који представљају српску заједницу на Косову и Метохији је, ограничено размишљање, подводљивост, сумњива прошлост, осветољубивост, итд. Непослушни не уживају поштовање Београда и против њих се воде анти кампање. Ова правила се односе и на људе који су одабрани да воде српске институције од највећег значаја (школе и здравствене установе) за опстанак Срба на Косову и Метохији.
За свако иступање на друштвеним мрежама или јавно иступање у друштву против политике "јединства", озбиљно се разматра у круговима који су задужени за контролу.
Податак да је у свим општинама на Косову и Метохији у српским институцијама запослено више хиљада људи са најминималнијим примањима, говори о начину на који се народу намеће мишљење и контролише деловање појединаца.

Другим речима косметским Србима се намеће живот у независном Косову.
На тај начин глас већине Срба који живе на Косову и Метохији се не чује, али се чује глас политичара са Севера Косова и Метохије.
Да ли на тај начин можемо да наслутимо где ће се налзити линија разграничења видеће се када до тога дође.

До тада Срби јужније од Ибра, задовољни са пар хиљада динара прихватиће све што им се товари на леђима, а онда ће нестати и минималац који ће им повисти тон, а тада ће бити касно.

уторак, 05 фебруар 2019 11:01
markodjuric
Колико држава и њене институције задужене за бригу о Србима на Косову и Метохији воде рачуна о њима, можда најбоље говори пример десеторо преварених Срба који су 2008. године били натерани да потпишу отказна решења, уз политичку садржину изјаве, а онда их је држава претворила у социјалне случајеве и данас слушају разна обећања службеника Канцеларије за Косово и Метохију, једанпут месечно.
Да је проблем десеторо преварених Срба са  Косова и Метохије, обавеза неких претходних Влада, наслушали су се ови људи од политичара.
"У време када смо се надали да ће политичка опција која је на власти повољно решити наш проблем, догодило се оно што нисмо могли да претпоставимо, држава нас је оставила на улици".
Ако се на овај начин решавају нагомилани проблеми Срба са Косова и метохије, сасвим је јасно што одатле свакога месеца оде по десетак српских породица.
Иста судбина чека и ове људе.
 
Зашто Марко Ђурић не жели да саслуша ове људе?
Молбу за пријем код директора Канцеларије за Косово и Метохију слали су на десетине пута, али одговор нису добили никада, већ само наизглед уверљива обећања да ће проблем бити решен, а све у циљу како они кажу опстанка Срба на Косову и Метохији. У тродневнпој посети Косову и Метохији, господин Ђурић није имао времена да саслуша десеторо насамарених Срба.
 
Ето тако држава брине о свом народу на Косову и Метохији, а прича о опстанку је само једна од популистичких парола које се свакодневно просипају у јавности.
 
На местима где су по Уговору радили ови Срби до 2014. године, држава је почела да запошљава, али рођаке неких челника Српске листе, који се у најмању руку хвале да је то завршено само једним позивом у Канцеларији за Косово и Метохију. Један од њих је брат председника општине Клокот, Здравко Дејановић, који је по Уговору запослен у Пореској управи, у Експозитури Шилово у Горњем Кусцу код Гњилана.
 
Како је могуће да у овом случају Канцеларија за Косово реши проблем само једним телефонским позивом, а неко на милост чека више од десет година.
Након последњег обраћања јавности и намере да 21. јануара оду у Београд, и пред овом институцијом сачекају господина Ђурића, експресно су добили позив из Канцеларије за Косово и Метохију. Господин који се представио као Немања Кијачић из Канцеларије за Косово и Метохију, буквално их је одвратио од те намере, обећавајући да ће по Ђурићевом налогу проблем бити решен на релацији Канцеларија за Косово и Метохију - Пореска управа - Министарство финансија - Влада Србије, али да писмених доказа о томе нема, те да буду стрпљиви јер они мисле на њих.
 
"Од тада до данас, иако смо тражили одговор, овај господин не одговара на електронску пошту, путем које смо поред телефенског добили и писмена обећања.
Дописивање и телефонско контактирање траје од Новембра прошле године. Углавном се све своди на обећања, рекли би празна, кажу преварени бивши радници Пореске управе".
 
Све већи медијски мрак
Неки интернет портали којима смо слали сличне дописе одбили су да објаве наш текст, под изговором да су добили упозорења да такве ствари убудуће не објављују.
Нашем стрпљењу је време одавно истекло, а сада смо и насамарени па и осрамоћени јер смо погазили своју намеру коју смо најавили у писаним медијима.
Ипак, и поред свега, десеторо бивших радника Пореске управе неће одустати од своје намере да се састану очи у очи са главним представником институције, која је задужена за решавање проблема Срба на Косову и Метохији, па макар то било и на неком шеталишту.
 
За који дан навршиће се једанаест година од преваре која ове људе сигурно удаљава од својих родних места
Њихова борба за опстанак на Косову и Метохији тек предстоји и никада неће одустати од тога, јер ако је Апелациони Суд преиначио одлуку Основног Суда и пресудио у корист државе и Владе Републике Србије, која је писменим актом објављеним у Службеном Гласнику Републике Србије, наредила и позвала Србе да напусте косовске институције, шта преостаје једном обичном човеку него да стане пред врата релевенатне институције и правду и милост тражи од оних који ту државу воде. 
 
Са друге стране и ова Влада је недавно позвала запослене у Косовском заштитном корпусу да напусте исти и дала им је плате. Да ли ће у некој наредној Влади и ови људи постати обавеза претходне Владе, питање је за људе који воде ову земљу? 
 
Министарство финансија Републике Србије поступило је различито у два иста случаја. Управа царина Републике Србије прихватила је спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године и раднике Унмик Управе царине примила у службу, док је за Пореску управу Србије тај Закључак неважећи. Министарство правде Републике Србије, прихватило је као валидан Закључак Владе и раднике у Унмик правосуђу прихватило и дало им решења на неодређено време.
 
Слободан Самарџић, није се појавио као сведок на суђењу у Београду
Проблем десеторо преварених Срба је настао за време Владе др Војислава Коштунице. Следеће Владе овај проблем одржавале су као нерешен, па је Уговор о Привременим и повременим пословима са радницима бивше Унмик Пореске управе продужаван чак тринаест пута све до 2014. године. На ове људе није се односио правилник о платама државних службеника на Косову и Метохији. 
На суђењу у Првом Основном суду у Београду иако му је неколико пута уручен позив да буде сведок, није се појавио некадашњи минисатр за Косово и Метохију, господин проф др Слободан Самарџић. Овај податак додатно говори о односу политике и политичара према косовско-метохијским Србима.
Тренутна владајућа коалиција 2014. године без икаквог образложења отписала је људе који су натерани да напусте своја радна места на Косову и Метохији. 
 
Због свега горе наведеног молимо Вас да нас подржите у борби да дођемо до било каквог одговора из устију директора Канцеларије за Косово и Метохију господина Марка Ђурића, сматрајући да је институција коју он представља једина релевантна институција за решавање ове врсте пробелема, тј. да проблем десеторо бивших радника Унмик Пореске администрације "баци" на сто Владе Републике Србије, односно тамо где је проблем и настао.
 
С' обзиром да директор Канцеларије за Косово и Метохију нема намеру да нас удостоји и закаже састанак у термину који њему одговара, ми  овим путем обавештавамо Канцеларију за Косово и Метохију да ћемо почетком наредне недеље без одлагања доћи пред врата ове институције у Београду, са захтевом за разговор са директором Марком Ђурићем, како бисмо му представили наш једнодеценисјки проблем, који је настао због неодговорности државе у којој живимо, а која нас тера да се одлучимо за најтежи животни корак, после двадесет тешких година живота.

Долазак десеторо Срба са Косова и Метохије није једноставан, али због будућности наше деце, ми смо спремни да издржимо све.

уторак, 15 јануар 2019 17:00
Marko djiric1
(Молбу коју смо добили путем електронске поште преносимо у целости)
Група десеторо радника бивше Унмик администрације са Косова и Метохије у намери да дођу до правде, 21. јануара упутиће се у Београд где ће пред вратима Канцелаије за Косово и Метохију тражити пријем код господина Марка Ђурића.
Званични захтев за састанак са директором Канцеларије за Косово и Метохију последњи пут смо послали прошле недеље преко канцеларије у Косовској Митровици, али и на званичну емаил адресу ове институције и потпуно смо убеђени да је наш допис прослеђен. Такође је овај захтев прослеђен и службенику који је претходна два месеца био задужен за контакт са нашом групом. Нажалост још увек нисмо добили никакав одговор, али верујемо у озбиљност ове институције и очекујемо да ће се то догодити до петка.
Уколико не добијемо термин за састанак, ми ћемо се 21. јануара по овом зимскоом кијамету упутити у Београд, сатерани у ћошак, знајући да то за нас није нимало лако.
 
Одлуку о одласку у Београд донели смо у новембру прошле године, али смо од те намере одвраћени, након што је та информација доспела у јавност преко интернет портала. Након позива једног од службеника Канцеларије за Косово и Метохију добили смо "охрабрујући" телефонски позив у коме се каже  да то не чинимо, јер је састанак са Пореском управом већ заказан, те да сачекамо исход тог састанка.
Међутим, иако је према њиховим тврдњама састанак одржан крајем новембра, одговор Пореске управе није стигао, па смо средином децембра инсистирали да добијемо било какаву информацију, али одговора није било.
Према тврдњама запослених у Канцеларији за Косово и Метохију, још једанпут је упућен службени допис Пореској управи у коме се тражи одговор челних људи ове институције.
До данас тај одговор нисмо добили, а последња информација из Канцеларије гсподина Марка Ђурића је да га највероватније неће бити.
 
За нас Србе са Косова и Метохије оваква неозбиљност државних институција ствара појачани осећај небриге.
 
С' правом се питамо како је могуће да ми као обични грађани Републике Србије уопште добијемо одговор Пореске управе или било које друге државне институције, ако то не може институција попут Канцеларије за Косово и Метохију, која је најрелевенатнија институција у држави и којој за проблем могу да се обрате људи који данас живе на Косову и Метохији?
Како је могуће да се спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године спроводи селективно?
Потпуни је апсурд да је Управа царине која је део Министаства финасија у потпуности спроведе тај Закључак, а да за Пореску управу тај Закључак Владе није валидан, тј. није обавезујуће природе? Такође, Министарство правде Републике Србије је тада поступило по Закључку Владе.
 
Без обзира на све, ми и даље сматрамо да је Канцеларија за Косово и Метохију једино место где се могу решавати проблеми оваквог типа, а даље решавање проблема треба вратити за столом Владе Републике Србије, тј. за истим оним столом где је проблем и настао.
 
Сведоци смо да Влада Србије и данас доноси исте Закључке и Уредбе по којима се финасирају људи који су до недавно били део неких косовских институција, у чему активно учествује Канцеларија за Косово и Метохију.
Зашто преузимање радника Пореске управе није спроведено, иако је све поткрепљено ваљаним писаним аргументима?
 
Зато Ми ПРЕВАРЕНИ Срби са Косова и Метохије, желимо да све још једанпут размотримо заједно са директором Канцеларије за Косово и Метохију, господином Марком Ђурићем и на тај начин добијемо охрабрење да наставимо да живимо живот косовско-метохијских Срба, јер ће у супротном разочарење бити огромно и наш даљи останак на Косову и Метохији неће бити могућ.
 
Просто, прича о ненадлежности Канцеларије за Косово и Метохију која ову групу људи прати већ дуже време, у српском народу на Косову и Метохији нема потпору.
Сведоци смо да је утицај ове институције на рад државних служби на Косову и Метохији јако велика.
 
Неозбиљност Пореске управе огледа се у томе што престанак радног ангажовања није пропраћен ниједним писменим обавештењем, већ смо буквално остављени на улици.
 
Након безброј писама која смо слали готово на све адресе најутицајнијих институција, од  председника Србије, председника Владе, Пореске управе, Канцеларије за Косово, Заштитника грађана, итд. готово да од никога нисмо добили одговор.
 
Канцеларија за Косово и Метохију једина је релевантна институција која би требало да се бави проблемима Срба са Косова и Метохије. Међутим, баш из Канцеларије за Косово и Метохију су нам рекли да овакви проблеми нису у надлежности ове државне институције, што је код нас изазвало велико разочарење.
 
Данас се ми питамо како је могуће да је државна институција која и својим именом показује своју намену, нема ама баш никаквог утицаја на остале државне институције које би требале да у најмању руку испуњавају одлуке Владе Републике Србије, ове данашње и одлуке претходних Влада, ма ко да је био у власти.

Група десеторо ПРЕВАРЕНИХ радника Унмик Пореске администрације која је на позив Владе Републике Србије након проголашења независности Косова напустила своја радна места, уз одлуку Владе да се према овим људима поступи по закључку Владе од 21. фебруара 2008. године данас су људи без егзистенције на Косову и Метохији. Од 2008. до 2014.  године према овим људима Пореска управа Србије која је била дужна да реши њихов радно-правни статус продужавала је са све већим прекидима Уговор о обављању повремених и привремених послова чак тринаест пута, да би у септембру 2014. године без икаквог образложења и то престало.
Данас ми озбиљно размишљамо да се трајно иселимо са  Косова и Метохије.
 
У нади да ћете нам помоћи,
Унапред захвални, бивши радници Унмик Пореске администрације.
 
У наставку се налази наш званични ЗАХТЕВ са детаљним објашњењем проблема.
__________________________________________________
 

Директору Канцеларије за Косово и Метохију, господину Марку Ђурићу

Поштовани господине Ђурићу,

 

Средином Новембра прошле године после нашег дописа Канцеларији за Косово и Метохију, добили смо позив од стране господине Немање Кијачића, службеника Ваше канцеларије, који је био јако љубазан и објаснио намере Ваше институције да нам помогнете у решавању проблема.

Од тада до данас је прошло два месеца, званични одговор нисмо добили и све је мање наде да ће га бити.

Зато, наша група окупљена око истог циља у намери да пронађемо решење за проблем који нам је направила држава, имамо намеру да се састанемо са Вама.

 

Зато Вас молимо да у наредним данима одредите термин за састанак.

У супротном, одлучни да се састанемо са Вама, имамо намеру да 21. јануара дођемо у Београд, иако то за нас није нимало једноставно.

Пред вратима Ваше канцеларије  остаћемо све док се не састанемо са Вама.

Надамо се да ћете ипак наћи мало времена да чујете за проблем десет српских породица са Косова и Метохије, тј. људе који са Косова никада нису одлазили, а данас смо приморани да о томе размишљамо.


Од господина Немање Кијачића обавештени смо да је Ваша канцеларија већ два пута затражила мишљење директора Пореске управе, али да одговора нема, па самим тим и то показује неозбољност ове институције која нам је (мало је рећи) довела у питање опстанак и останак на Косову и Метохији.

Само да Вас подсетимо, Управа царине је прихватила закључак Владе Републике Србије из 2008. године, а Пореска управа није, иако се ради о истом министарству.


Основни суд у Београду је пресудио у нашу корист, али је Апелациони суд поништио првостепену пресуду и на тај начин угасио наду за наставак живота наших породица на Косову и Метохији.

Пореска управа се позива на јасно законски прописаним правилима за пријем  службеника у државну службу, те да  Закључак Владе за њих није никакав обавезујући акт.

Ми сматрамо да је проблем политичке природе, а на тај начин и решење може бити уз помоћ политичара, те да решење проблема не треба тражити од руководиоца Пореске управе, већ је решење проблема тамо где је проблем настао, тј. у Влади Србије.


Надамо се да нас нећете погрешно разумети, али у жељи да останемо на Косову и Метохији, у нашој борби очекујемо и медијску помоћ, па ћемо у складу са тим обавештење о нашем доласку послати и свим медијским кућама.


Још једном Вас подсећамо да је наше ангажовање са уговорима о "Привременим и повременим пословима" престало септембра 2014. године. Од тада до данас нико није имао слуха да нас саслуша до краја.

Ако Закључци и уредбе Владе нису обавезујући за једну институцију Министарства финансија у Влади Републике Србије, како је могуће да се прихватају у другој и како је могуће прихватање припадника КБС, цариника и  бивших запослених у косовским судовима?


У прилогу овога дописа шаљемо Вам:

  • Закључак Владе Републике Србије од фебруара 2008. године, који је покренуо проблем.
  • Изјаву о неприхватању косовских институција тј. отказна изјава, коју је од нас захтевало тадашње Министарство за Косово и Метохију. Форма текста састављена је у Министарству за Косово и Метохију.
  • Решење које је Управа царине дала Унмик цариницима, који су заједно са нама под истим условима напустили косовске институције. Они и данас раде. Дакле, Министарство финансија, Управа царине прихватила Закључак Владе Републике Србије, а Пореска управа тај исти Закључак Владе тумачи другачије.
  • Један од одговора из  Канцеларије за Косово и Метохију, у коме се каже да Ваша Канцеларија није надлежна за решавање проблема Срба са Косова и Метохије.

Молимо Вас да још једанпут пажљиво прочитате текст у наставку.

 

Хвала на разумевању.


________________________________________________________________________________

(У наставку следи писмо које је претходило контакту са Вашом  Канцеларијом, за коју сматрамо да је једина релевантна институција која решавање нашега проблема може вратити  за истим столом, за којим је проблем настао, а то је Влада Републике Србије)

 

Наиме, 2008. године када је Косово једнострано прогласило независност, тадашња Влада Републике Србије позвала је раднике привремених институција на Косову и Метохији да напусте исте и да по закључку Владе Р.С ''05    број: 02-812/2008'' у Београду, 21 фебруара 2008. године  (Службени гласник РС, бр. ''55/05, 71/05- исправка и 101/07'')  обавезу о прихватању радника преузму надлежне институције чија су имена јасно наглашена у закључку.

За све постоји писана документација.

Тадашње Министарство за Косово и Метохију од радника Унмик Пореске Управе на Косову и Метохији затражило је писмену изјаву о неприхватању косовских  институција, које су прогласиле независност, што смо и учинили и исте оверили деловодним печатом сада већ Пореске управе Косова и предали канцеларији Министасртва за Косово и Метохију и централи Пореске управе у Београду.

(Чудна је чињеница да је Управа Царине Србије, прихватила све раднике и да су они у складу са Споразомом из Брисела распоређени на радна места у оквиру Царине Косова.)

На састанку који је посредовањем тадашњег Министарства за Косово и Метохију одржан септембра месеца 2008. године у централи Пореске управе у Београду, са тадашњим директором Пореске управе Србије Дејаном Стојановићем , у присуству  помоћника директора Пореске управе задуженим за регион Косова и Метохије, господином Живојином Митровићем, надлежних за људске ресурсе у Пореској управи Србије  и петоро представника групе бивших радника Пореске администрације Унмик-а, договорено је прихватање свих радника уз обавезну пратећу документацију која је претходно затражена од нас.

Слободно можемо рећи да смо ПРЕВАРЕНИ на следећи начин. Тадашњи директор Пореске управе је дословно рекао "да би смо избегли редовну процедуру и расписивање конкурса, ми ћемо Вам дати један, а највише два уговора на одређено време, а након тога и коначно уговор на неодређено време".

Први УГОВОР О ОБАВЉАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ И ПОВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА са Министарством финансија Републике Србије  -   Пореска управа Србије, закључен је 01.09.2008. године и продужаван је дванаест пута са све дужим прекидима све до 12.09.2014. године.

За време трајања уговора добијали смо готово минималне зараде без икаквих косовских додатака, који по уредби Владе Србије добијају сви запослени у српским институцијама на Косову и Метохији ( никада се нисмо противили и задовољавали смо се тиме).

НАКОН ИСТЕКА ПОСЛЕДЊЕГ УГОВОРА ми нисмо добили никакво објашњење од надлежних у Пореској управи, иако смо се писменим путем обраћали више пута, а такође смо тражили састанак који никада није заказан.

За нас више није било радног ангажовања.

Тренутно је озбиљно доведено у питање наш опстанак и останак на Косову и Метохији  с'  обзиром на немогућност остваривања било каквих прихода.

Да апсурд буде већи, споразумом из Брисела у косовске институције, конкретно у Пореској администрација Косова интегрисани су људи из Цивилне заштите на северу Косова и Метохије, који су у најмању руку руководили, контролисали и спроводили идеју о изсласку Срба из косовских институција, називајући нас издајницима.

Сада када смо потписом доказали патриотизам, издали смо своју децу, која десет година трпе због неспуњених обавеза државе.

Такође Бриселским Споразумом, интегрисани су и радници Управе Царине, који су на исти начин и истога дана напустили косовске институције.

Данас смо сведоци да је садашња Влада Србије преузела све раднике Косовског заштитног корпуса, који данас примају плату из Србије.

Над људима се спроводе двоструки аршини.

Због тога смо били принуђени да правду потражимо на суду.

На жалост правду нисмо упознали тамо где би она требало да живи. Сви они који су одлучили да туже Пореску управу, добили су првостепену пресуду у своју корист, али не и на Апелационом суду у Београду, који редом одбија пресуде првостепеног Основног суда. Па смо данас принуђени да поред све неправде која нас је снашла,  платимо и судске трошкове.

Наравно, уколико се нешто не промени, ми смо одлучни да правду потражимо и на већем нивоу, с' обзиром да поседујемо документацију на коју се позивамо.

По потезима Пореске управе, одлука о нама је донета истовремено са одлуком о затварању Посебних одељења на административним прелазима између Косова и Метохије и Србије, па смо готово убеђени да је нама право на рад и зараду ускратио Брисел, тј. неки од споразума који су тамо потписани, а тичу се нас Срба на Косову и Метохији.  Без обзира на то ми се никада нећемо помирити са чињеницом да смо ПРЕВАРЕНИ.

На крају о нашем проблему ћемо упознати и јавност, мада смо свесни да ће као и све до сада и то бити тешко, јер је то последња могућност да неко сазна на који се начин држава односи према нама последњих десет година.

Од надлежних и даље очекујемо да нас приме на разговор и дају било какво објашњење, јер то никада ниједна власт у протеклих десет година није учинила.

Готово све наредне Владе после Владе Војислава Коштунице су имале став да је то обавеза неке претходне Владе, па се с' правом питамо да ли Влада Србије међународне обавезе приписује претходним Владама или их испуњава?

Данас смо принуђени да распродамо наша имања и трајно се иселимо са Косова и Метохије, због тешке економске ситуације, а одговорност за наше исељавање приписујемо надлежним институцијама које се брину о решавању проблема обичних и преварених људи.

Охрабрени чињеницом да се у периоду који је иза нас све више прича о опстанку Срба на Косову и Метохији, још једном молимо надлежне институције да организују састанак на коме бисмо могли да Вам предочимо проблем који је настао одавно, а који само Ви можете да решите, Вашим ауторитетом и на тај начин нам омогућите да са породицама останемо да живимо и радимо на Косову и Метохији.

среда, 25 април 2018 22:22

markodjuric

Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, позвао је данас све Србе са Косова и Метохије да не приступају војсци Косова, а такође је подсетио и на последице које могу да уследе за све оне који то учине, те да је приступање илегалним војним формацијама кажњиво по кривичном законику Републике Србије.

Са друге стране директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић је сметнуо са ума, да је Влада Србије већ једанпут преварила косовске Србе, који су након проглашења независности Косова, на позив Владе Републике Србије рекли не косовској независности. Оваква превара ипак није кажњива по кривичном законику Републике Србије.

Влада Србије је на својој седници у фебруару 2008. године донела обавезујући акт-закључак, којим се позивају сви запослени у до тада УНМИК инстиуцијама које су прогласиле независност, да исте напусте и да ће у складу са тим закључком, у коме је јасно прецизирано, бити збринути од стране српских институција под управом Владе Србије. Закључак Владе Републике Србије је регуларно објављен у Службеном гласнику.

Од тада до данас Влада Србије и њене институције упорно игноришу сваки апел Срба, који су тада остали без посла, да им држава да одговор, зашто су преварени. На бројна писма и мејлове Срба који су послушали позив Владе Србије, нико не одговара, иако су бројна писма послата многим државним институцијама попут председника државе, Министарства за Косово и Метохију и осталим надлежним министарствима од владавине Бориса Тадића па све до данас.
Зато су данас ови Срби принуђени да са Косова и Метохије беже главом без обзира, јер се после "не косовској независности" плаше за своју будућност.
Да ли је позив Марка Ђурића и обећања попут "видећемо нешто, ако је у питању егзистенција" још једна у низу превара српске власти над Србима са Косова и Метохије, питају се они  који су се већ опекли на ватри на којој се годинама пеку косовско-метохијски Срби.
Без посла је тада остало на десетине Срба, који и данас живе на Косову и Метохији, а који од српских институција власти никада нису добили ниједан званични одговор, о класичној превари.
На тужбе које су поднете против српских институцијама српски судови доносе негативне пресуде и на тај начин легализују превару.

Срби који и данас раде у косовским институцијама то не чине због икаквог предубеђења, већ због животне потребе за новцем, као средству које је неопходно за опстанак и живот у веома тешким условима.
После свега поставља се питање, која је разлика између припадника КПС-а и припадника КЗК, ако служе истој власти, оној која је 2008. године прогласила независност?

понедељак, 18 јануар 2016 12:49

kosovskamitrovicanemanazad

Косовска независност и печат "Републике Косово" одавно не представљају проблем Влади Србије, а ових дана и локалне патриоте  у џепу ставише уговор са државом "Републике Косово" од које ће ускоро добијати плату и по чијим законима и Уставом ће радити у будуће. Неки од њих су постали високи државни чиновници у врху Владе Косова и ако их сећање добро служи, оне који су одавно запослени у косовским институцијама називали су "Тачијевим Србима", не слутећи да ће и они једнога дана постати "Ахтисаријеви и Тачијеви" Срби заједно.

"Патриотски" расположени Срби, до само пре две године били су жестоки противници оних Срба који раде у косовским институцијама, које су до 2008. године биле део Унмик администрације по споразуму из Куманова.
Више стотина радника, међу којима су били запослени у полицији, здравству, судству, царини, пореској администрацији, итд. позвани су званичним документом Владе Републике Србије, да напусте косовске институције након проглашења независности Косова, уз писмено обећање да ће бити збринути од стране државе Србије у српским институцијама на Косову и Метохији, које Албанци сматрају паралелним.

Након ПРЕВАРЕ и помало тајних договора са Владом Косова, на посао су враћени косовски полицајци, који су до повратка примали фиксно одређену плату од стране МУП-а Србије, али и Косова, али је без посла остало десетине радника, општинских служби, судских службеника, царине и пореске управе.
О овом проблему у појединачним случајевима изјаснио се и заштитник грађана РС, Саша Јанковић, који је препознао превару државе над грађанима који су прихватили званични документ, тј. закључак Владе РС. од фебруара 2008. године, као наредбу државе којој припадају.
Многи појединачни случајеви и данас се налазе на суду, али због неажурности судова и умешаности политике, неизвестан је коначан епилог.

Док су били запослени у Унмик институцијама на Косову и Метохији, многи од ових Срба били су позивани на информативне разговоре у српским безбедносним службама у Србији, а многима су додељивани епитети издајника.
Данас, иследници и њихови доушници чекају у ред за интеграцију у косовске институције, а њихова интеграција пројектована је у врху српске државе и уопште им не смета печат и лого "Републике Косово". Исти људи данас су постали саучесници Владе Србије у гашењу српских институција на Косову и Метохији, уједињени са некада опозицијом.

Велики противници нове албанске државе на Балкану, одједном су постали део непризнатог Косова и његових институција, а они који то још увек нису постали, здушно очекују да их Марко Ђурић и његова свита стави на списак радника администрације у "Републици Косова".

Радници цивилне заштите којих највише има у Косовској Митровци од јесени лагано постају део косовских институција. Списак у косовској Влади стиже из Београда, тј. из канцеларије Марка Ђурића, а косовска Влада је одредила тачан број по косовским институцијама.
У циљу потуног расформирања српских институција на Косову и Метохији, договорена је интеграција радника цивилне заштите из Косовске Митровице у Управи Царине Косова, Пореској управи Косова, као и у осталим општинским установама, али не и у полицији и институцијама које се баве безбедношћу.

Према незваничним информацијама, косовске безбедносне службе врше провере свих предложених радника, јер косовске власти сумњају да су појединци учествовали у бројним криминалним радњама. Иако је процес њихове интеграције у косовски систем практично завршен, претпоставља се да ће "пронађени" подаци о свим радницима сачекати нека друга времена. Влада Србије за њих тражи да буду распоређени искључиво на Северу Косова, што је прихваћено од стране косовске Владе (али само за почетак, тј. до гашења српских институција).

Још увек није познато да ли ће интеграција Срба у косовске институције обухватити и тренутно запослене у српским институцијама на Косову и Метохији које се баве здравственом и социјалном заштитом, Пореске управе, итд. Према незваничним информацијама у косовској Влади нису заинтересовани за интеграцију осталих Срба који су били део "паралелних структура".

Укидање српских институција је неминовно и условљено је од стране неких европских држава, које предводи Немачка.

Координација са Владом Србије биће успостављена преко неколико канцеларија за везу, при општинама са већинским српским становништвом од којих су неке већ инсталиране. Због немогућности да исхране своје породице, десетак младих српских породица месечно се исели са Косова и Метохије, а све је повезано са небригом властодржаца.

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %