Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
уторак, 19 септембар 2017 22:05

okirilo4

Отац Кирило, осамдесетдвогодишњи монах који већ пет година није у Драганцу, манастиру кога је након 25 година пустоши претворио у једини живи манастир на југоистоку Косова и Метохије. Рођен је у Гојбуљи код Вучитрна.
Данас време проводи на Шар Планини у катакомби манастира св. Архангела на Брезовици.
Овај истрајни монах, на почетку своје верске мисије која му је поверена од стране владике Артемија,  дошао је у опустели манастир Св. Архангела Гаврила у Драганцу, из манастира Високи Дечани, где се замонашио 1994. године.
Било је то 1999. године када је уследио најтежи период за Србе на Косову и Метохији.

Пре него што је почео да обнавља манастир зарастао у трње и високу храстову шуму, игуман Лазаревог манастира у Драганцу о.Кирило морао је крстом, молитвама па и својим телом да моли Србе да остану на својим огњиштима. 

Свакодневно је обилазио села у Косовској Витини, Косовској Каменици, Гњилану и Новом Брду. Клечао је и лежао на путу када су Срби из Клокота колективно кренули да иду пут Србије. Легао је на асфалт и на тај начин их је зауставио, па зато и данас у Клокоту има Срба, зато га највернији Срби и данас радо дочекују у овим селима.
Тога дана када је легао на асфалт рекао је својој браћи који су у натовареним тракторима стали у избегличким колонама " просто вам било ако ме згазите". - Стали су и полако су се вратили својим кућама. Захваљујући тим делима о.Кирила у поморављу и данас одзвањају црквена звона.

Отац Кирило у Клокоту када је молио Србе да не иду

Месеци су пролазили, отац Кирило је свакодневно био са својим народом, онда када је народ био остављен од државе, војске и полиције.
Одржавао је контакте са официрима Кфор-а које је донекле успео да умоли да у изузетним случајевима заштите Србе. Многи су га оптуживали да сарађује са Кфор-ом, углавном они који данас седе раме уз раме у косовским институцијама власти у Приштини.

Када је испунио своју најважнију мисију и одвратио Србе од коначног одласка из овог краја Косова и Метохије, отац Кирило је уз помоћ народа кренуо у изградњу светиње, како би тај народ приволио цркви и Богу.
Посао нимало није био лак, али му је мотив који је имао давао снагу да уз Божију помоћ сагради три хиљаде квадратних метара грађевине.
Свакодневно се на свој начин борио са шумокрадицама, Албанцима, који су пуцали у близини манастира. И са њима је успео да изађе на крај, јер да њега није било данас би у Драганцу био пустош, а манстир би био још једна Лазарева светиња на списку порушених косовских светиња.

Прво је започео изградњу звоника, јер је звоно када је он дошао у манастир било окачено на дудовом дрвету, а и само је годинама ћутало.
У манастиру су након извесног времена дошли први искушеници који су оцу Кирилу пружали велику помоћ око градње манастира.
Од тада је звоно постало звучније, цео крај је добио другачији сјај.
Људи су у манастир одлазили због оца Кирила, литургије су биле све посећеније.
На извору хладне манастирске воде саградио је чесму, а након тога је почео са изградњом прилаза манастиру. Од камена кога је сам тесао саградио је манастриску капију, коју је својеручно озидао.

Манастир Драганац, некада и сада

Једнога дана док је зидао у посету манастиру је дошао један од команданата Кфор-а. Видевши велике камене блокове које је отац Кирило сам исклесао, рекао је "баш су вам лепи ови блокови", мислећи притом да су купљени новцем и допрељени баш ту.
За пар година цео манастир је био опасан грађевинама.
Народа у манастиру је све више и више, на дан манастирске славе река људи иде ка Драганцу.
Братство манастира је почело да се увећава.

Новац за материјал је долазио од људи добре воље, а радници су долазили свакога дана из свих крајева.
А онда, одједном као гром из ведра неба, након смене владике Артемија, новопостављени владика Теодосије готово истога дана узима чин игумана манастира оцу Кирилу. Тога дана из косовских манастира већина монаха иде заједно са владиком Артемијем.
Отац Кирило није могао да остави свој народ кога је заветовао да остане на Светој косовској земљи. Није то могао да учини Србима у Станишору, Гњилану, Шилову, Коретишту, Горњем Кусцу, Пасјану, ...

Нови Игуман манастира такође је дошао из Високих Дечана. О. Иларион, некада Растко Лупуловић из Београда, бивши глумац и рок музичар, сада је постао игуман манастира у Драганцу.

Пре о. Кирила манастир је напустио, о.Игњатије, који је ушао у директан сукоб са владиком Теодосијем.
Ипак, о.Кирило није очкивао  поштовање од новопридошлих монаха, не чак и због његових година и дела, јер је смењен без икаквог разлога и обавештења.
Сваки следећи дан у манастиру био је све тежи и тежи.
Када би излазио из манастира уходили би га људи који су до јуче тражили од њега благослов.
Покушавао је да у цркви одржи онакав ред какав је он завео, међутим неки нови људи који су стали на страну новог игумана све више су реметили оно што је отац Кирило годинама уназад стварао.

Иако се одрекао претходног живота, оца Кирила у Драганцу затиче и прерана смрт његовог сина.
Старац у поодмаклим годинама, коме је потребан мир, свакога дана доживљава непријатности због чега је одлучио да напусти манастир. О непријатностима које је доживљавао о. Кирило ипак не говори.
Док је неколико дана био одсутан његова келија је отворена и заплењене су му све ствари које је имао (погледајте слику  како је изгледала келија о.Кирила у Драганцу). Отац Кирило је  из Драганца  понео само сећање на манастир кога је подигао из пепела јер то нису могли да му одузму, остало су узели: иконе, предмете, књиге, фотографије, обућу и одећу. Ни данас му ништа од тога није враћено, а и сам Бог зна да ли је нешто од тога читаво.

Искрени верници понудили су о.Кирилу земљу на којој би се настанио и уз њихову помоћ саградио цркву.
Општинска власт је спречила сваки покушај да се то и оствари.
Отац Кирило је ипак схватио да ће му најбоље бити међу својима, а то су исти они монаси који су кренули за владиком Артемијем у борбу за веру и Православље.

На жалост, народ онај исти кога је отац Кирило вратио својим кућама, није легао на пут да у манастир врати о. Кирила. Пустили смо га да оде.
Осамдестдвогодишњи старац Кирило данас је физички далеко од Драганца, али је вероватно у мислима свакодневно са својим манастиром.

Отац Кирило на Брезовици


Све што је отац Кирило сазидао данас је прекречено, а неки делови су и порушени.
Након Кириловог одласка испред манастирске чесме на монашком гробљу је саграђена гостионица и продавница сувенира донацијом  страних организација од више стотина хиљада евра. Пут ка манастиру је асфалтиран.
Отац Кирило, када је чуо колико је новца утрошено и сам је рекао " да сам ја имао толико новца када сам градио..."
У Драганцу данас нема онолико верника колико је било са са оцем Кирилом. Манастир у Драганцу посећују политичари и углавном људи који од тога имају материјану корист.
Данас црквени великодостојници ЕРП позивају народ да сада рашчињеног монаха Кирила "јуре моткама и мотикама" где год га виде, а свештеници деловање рашчињених монаха називају "сектом" иако су многи од њих у чин свештеника рукоположени од стране истог владике коме се сада ругају.
Данас о. Кирило пише књиге и поклања их својим верницима. Недавно је изашла нова књига о. Кирила "Живот са вером у Бога Христа Спаситеља".
Отац Кирило у причи са онима који му никада нису окретали леђа говори " идите у манастир, манастир није Кирилов нити било чији, ја сам то радио за Вас".

уторак, 20 јун 2017 23:28

o.kirilo

Будите свети у свом живљењу, јер је написано: будите свети, јер сам ја свет (1.пет-16)

Сишао сам са најлепше србске планине – Шарпланине у Поморавље, у плодне долине, на Светом Косову да благословим вредне делатеље на њиховим њивама, ливадама, баштама и воћњацима и да извршим духовну готовост нашег Православног братства ,,Свети Великомученик Цар Лазар“ за прославу нашег највећег србског празника Видовдана. 

Припрему за дочек нашег највећег србског празника почињемо са Петровским постом 12. јуна, после прве недеље по Духовдану и празника Сви Свети.

Ми, Православни Срби, позвани смо од наше Цркве Православне да живимо светим животом, у Светим Врлинама и Светим Тајнама, по заповестима Христовим.

Прави и истинити живот на земљи јесте живот у Христу, у Цркви Његовој у Светим Врлинама и Светим Тајнама. Такав је живот, сједињење са истинитим Богом Исусом Христом – Спаситељем нашим у Цркви Његовој, по Јеванђељу Његовом. Пост је подвиг који је Црква наша благословила и заповедила ради правог истинитог живота. У сваком подвигу, по Јеванђељу Христовом, ометају нас духови зла у поднебесију и видљиви непријатељи наши. У борби са непријатељима зла, који нас ометају у правом истинитом животу, Господ Исус Христос је реко својим апостолима: Овај се род ничим не може истерати (ни победити), до молитвом и постом (Мк.9,29).

Ја, Ваш духовник, пастир и слуга Кирило позивам Вас браћо и сестре: будите свети у свом животу.

Ми, православни Срби, позвани смо од наше Светосавске Цркве да живимо светим животом у Светим Врлинама и Светим Тајнама по заповестима Христовим. Прави истинити живот на земљи јесте живот у Христу у Цркви Његовој, јер је такав живот сједињење са истинитим Богом Исусом Христом по Јеванђељу Његовом.

Највећи догађај у историји србског рода јесте Косовски Бој који се догодио пре 628 година, 1389.године, када је сва србска војска на челу са Царем Лазарем положила своје животе за један дан, за Крст Часни и Слободу Златну, за одбрану своје вере Православне, своје државе и свог народа. Наша Србска војска је извршила све припреме за Косовски Бој по нашој Православној вери: Опростила се са својим ближњима, исповедила се и причестила Светим Тајнама Христовим и ступила у Косовски Бој.

Мотив борбе за веру Православну, Правду, Истину и решеношћу на мученичку смрт за Христову Веру, Правду, Истину је јединствени пример у историји једног народа. Зато ни један народ у свету нема у својој историји оно што ми Срби имамо. Срби имају Свето Косово, где су сви србски ратници са својим Царем Лазаром жртвовали своје животе за један дан за Крст Часни и Веру Хришћанску – Православну да би задобили Христово Царсво Небеско.

Наше Православно братство ,,Свети Великомученик Цар Лазар“ које је основано 1999.године, после окупације нашег Светог Косова од стране јеретичког Запада чува историју нашег народа и живот по Православној вери трпљењем, борбом и вером да ћемо извојевати победу за Крст Часни и Слободу Златну.

Извршили смо све припреме за прославу нашег највећег србског празника Видовдана и на дан славе биће служена Света Литургија и пресечен славски колач славе нашег Православног братсва ,,Свети Великомученик Цар Лазар“.

Честитамо нашем народу наступајући празник Видовдан са жељом да га торжествено прославимо како доликује нама Србима

О Видовдану,                                                                          Протосинђел Кирило

лета Господњег 2017.                                                           Манастир Св.Архангела Гаврила

                                                                                                   Штрпце

уторак, 14 јул 2015 16:03

6

Отац Кирило Ђурковић, бивши игуман манастира у Драганцу код Гњилана, недавно је напустио манастир под притиском новопридошлих монаха и манастирског руководства.
Рођен је на Косову и Метохији, у околини Вучитрна, a замонашио се 1994. године у манастиру у Дечанима, након чега га је  1999. године, тадашњи владика рашко - призренски Артемије послао у Драганац, да буде старешина до тада скоро напуштеног манастира, који је у најгорим временима за српски народ на Косову и Метохији доживео процват.

Те 1999. године када је отац Кирило стигао у овај питоми крај, први задатак који је сам себи поставио био му је да спречи исељавање Срба, у чему је делимично успео, јер је остао познат по томе што је пред колонама Срба из Косовске Витине лежао на асфалту, не дајући им да наставе пут ка избеглиштву. То је чинио свакодневно. 

Редовно је имао контакте са Кфор-ом, како би од њих захтевао што бољу заштиту за Србе. Просто речено, отац Кирило је био "једина институција", након што је Србе на Косову и Метохији оставила властита држава.

Манастир у Драганцу је прилично удаљен од српских села и и опасан је густом, манастирском шумом, која је била често на мети албанских шумокрадица.  Такође је било бројних напада Албанаца на сам манастир. Сам и беспомоћан, Отац Кирило је успевао је да укроти  лопове који су свакодневно уништавали манастирско имање, углавном молитвама, не обазирући се на бројне претње и псовке, а не ретко и на пуцњеве из оружја.

Када је колико-толико успео у намери да сачува оне Србе који су се двоумили, да ли да оду или остану на Косову и Метохији, кренуо је да слаже камен на камен и да гради манастир, заједно са касније придошлим искушеником Игњатијем.
О.Кирило је веома  заслужан за то што су се многи људи из овог краја поново почели да моле Богу и чешће одлазе у цркву. У манастиру у Драганцу је сваке недеље било све више људи, а на дан манастирске славе, број верника је почео да се броји хиљадама.
Манастир је навјвероватније доживео највећи процват још од времена његове градње.
Уз божју помоћ, људи добре воље и народа у поморављу, кренуо је у изградњу манастирског комплекса.
Сазидао је чесму на лековитом извору, саградио је звонару, а онда кренуо у изградњу манастирских конака, којима је данас окружен манастир. На место старог конака, који је уједно био и прва српска школа у новобрдском крају, отац Кирило је започео изградњу новог, задржавајући облик старог конака.
Међутим, доласком владике Теодосија на челу рашко-призренске епархије, градњу манастирског комплекса преузело је ново манастирско руководство, на челу са игуманом Иларионим, који је недавно именован у чин архимандрита.
Иако је сада већ уморни старац, отац Кирило је имао воље да и даље настави са градњом манастира и да своју замисао коначно спроведе у дело. Међутим, онога дана када је отац Кирило смењен са места игумана, манастир је напустио искушеник Игњатије, који се данас налази код владике Артемија.
Вероватно га сматрајући као слебденика свргнутог владике Артемија, ново црквено руководство није имало поверења у оца Кирила, па је не ретко доживљавао понижења, када му је одузимано свештенодејство, али су му често сметала и одступања од изворног богослужења.

Када је све што се догађало у манастиру постало неподношљиво, отац Кирило је решио да изађе и спас потражи негде у народу.

Сада већ месецима, отац Кирило из манастира у Драганцу, нема своје стално коначиште, али је отац Кирило  и данас на Косову и Метохији.

Беспомоћни старац Кирило, који је утеху нашао у неколико верника, који му данас широм отварају врата својих домова, остао је без своје светиње у коју је уложио сву своју снагу и вољу да би је оживео и оставио у аманет Србима, па јее његова заслуга приближна, колико и  кнез Лазарова чија је задужбина манастир у Драганцу.

Његова келија је након одласка из манастира обијена, када су му конфисковане ствари.
Ипак, о.Кирило није дозволио да га из манастира отерају моткама и камењем на шта је недавно у селу Коретиште код Гњилана позивао и сам владика рашко-призренски. Његово кретање и данас прате, плашећи се да ће кренути стопама владике Артемија.
Манастир у Драганцу постао је место политичких сплеткарења, па су у њему углавном општински функционери којима је потребна помоћ новог, свемоћног игумана, бившег глумца и рок музичара из Београда.
О оцу Кирилу се у Драганцу данас причају најружније ствари, док народ немо посматра, иако отац Кирило у народу ужива велико поштовање. Ипак, отац Кирило од народа никада није затражио помоћ за његову тешку ситуацију, иако би се на његов позив у Драганцу данас сјатило на хиљаде Срба.

1

2

    

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %