Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

Вести (691)

Разне вести са Косова и Метохије

петак, 18 април 2014 00:08

Данас је Велики петак

velikipetak

Српска православна црква и верници данас обележавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос. Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.

Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнијих у недељи Страдања за сав хришћански свет, а његова смрт је увод у радост Васкресења који СПЦ обележава у недељу. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова јеванђеља о догађајима у дане Страдања.

ekstrakt rodjenih

Брисeлским споразумом на Косову и Метохији су недавно враћене копије матичних књига од стране српских матичних служби које су од 1999. године радиле у градовима широм Србије.

Копије матичних књига са ознаком УН предате су органима Еулекса које су даље прослеђене надлежним косовским институцијама.
Косовске матичне службе које раде по косовском систему упркос бриселском договору, издају само документа Србима који су у матичне књиге уписани до 1999. године.
Још један проблем који мучи косовске Србе су дупла венчања јер косовске матичне службе не признају бракове склопљене у српским матичним службама, које албанска власт на Косову и Метохији назива "паралелним", па су тако Срби принуђени да се венчају и у косовским матичним службама.

Документа које издају кососвске матичне службе су искључиво са "државним" ознакама Косово, а честе грешке у писању српских имена и презимена латиничним писмом задају посебне муке Србима који покушавају да реше проблем путних исправа на Косову и Метохији које су неопходне за слободно кретање, а већ извесно време косовска полиција као путну исправу за децу на административним прелазима са Косовом и Метохијом тражи косовски извод рођених са сликом преко које је неопходан печат "Република Косово".

oblastbrankovica

Питање постојања Срба на Косову и Метохију поред свих  чињеница потрекпљују и бројни историјски писани документи. Косовско-Метохијске светиње које су изграђене пре  окупације Косова и Метохије од стране Турака у 15. Веку једини су живи доказ српске постојбине на делу српске земље одакле су корени српства.

Манастири династије Немањића подигнути су у периоду од  1166-1371 године, о чему сведоче и бројне повеље српских владара косовским светињама.

Постојање Срба на Косову и Метохији поред горе наведених чињеница писменим документом је поткрпљено од стране турског окупатора у виду катастарског пиписа који је направљен на Косову и Метохији неколико деценија  након  насилног  освајања Косова у чувенј косовској битци.

Турски попис је свакако имао за циљ да  јасно утврди бројно стање народа и њихове приходе од пољопривреде и осталих делатности и да зато буде убиран порез, што је касније и чињено. Пописом су руководили  искључиво турци, а Порта је на крају требала да потврди веродостојност извршеног пописа,  уколико попис није одрађен у складу са правилима, такав попис није био признат,  а кривци су били строго кажњавани.

Занимљив је податак да је од укупно 24.795 имена која су била пописана у тзв. области Бранковића (област данашњег Косова без Метохије) име Радислав је уписано 1478 пута, а име Богдан 1209 пута. Од женских имена предњачило је име Радица 1024 пута, Степан 934, Никола 754 пута, итд.

У Дечанској хрисовуљи из 1330.  Предњачи име Рајко које уписано 192 пута, Милош 187 пута, Радослав 184, Богоје 182, итд. док су најбројнија женска имена била Оливера, Радислава, Стојислава, Јелена, Станислава, Владислава, итд.

Од 24.795 имена забележено је само 65 албанских која данас нису карактеристична муслиманска имена и врло ретка за Албанце који данас живе на Косову и Метохији, а то су имена Ђон, Ђин, Ђонеша, Ђонић, Леш, Лешан, Мазарик, Прогон.

Имена места на Косову и Метохији из овог турског документа су  углавном српска или имају било какво значење на српском језику. Нека имена су грчког порекла. Честа имена места дата су по црквама, па тако имамо Борина Црква, Петрова Црква, Свети Врач, а не ретко места носе називе по пољима и долинама, па тако имамо Бело Поље, Ново Брдо, Зубин дол, итд.

Занимљиво је да је у области Браноковића најнасељеније место био Вучитрн са 232 домаћинства, затим Овчарево са 140, Дрсник са 131, Штимље са 114, Витина са 110 домаћинстава, итд.

Област Бранковића је била подељена у осам нахија, а највећу територију заузимала је нахија Морава (подручје данашњег поморавља), сваком облашћу је руководио по један турски чиновник, са својим слугама.

Пописом је утврђено да  у области Бранковића постоји 643 занимања, међу њима је било 288 попова, 92 говедара, 60 ковача, 48 протобора, 29 монаха, 28 калојара, 15 шустера, 11 кожухара, 8 свињара, 7 грнчара, 6 овчара, мали број кметова, кројача, мајстора, пастира, седлара, итд.

У јасно пописаном бројном стању у свим селима у овој области види се велико присуство Срба, из којиџ су они заувек протерани  у току турске окупације, а добар део њих је протеран након другог светског рата под комунистичком влашћу. Нека имена села данас не постоје, а бројна су преименована, тј. албанизована. Структура становништва на Косову и Метохији се битно мењала у току 20.века, па тако данас 15 година након последњег косовског рата  око 120 хиљада Срба представљају народ који се бори за опстанак поред  Албанаца којих према њиховим проценама има  више о 1.5 милиона.

srcesrbije

Поводом мартовског насиља 2004. године у градовима широм Србије одржавани су масовни протести због погрома над Србима на Косову и Метохији, са јасном паролом "Косово је срце Србије". 
За једну деценију  од тродневног мартовског терора 2004. године многи су заборавили да је "Косово срце Србије" и на изборима за нову власт изабрали политику која Косово и Метохију одваја од Србије у замену за обећања о уласку у Европску Унију и бољем животу након 2020. године. Занимљиво је и то да Косово и Метохија за разлику од претходних избора није поменуто у кампањама најјачих политичких партија у Србији.

Заговорници идеје о рату за Косово и Метохију данас за преговарачким столом уз признање косовских званичника за легитимне представнике самопроглашене државе "Косово" договарају границе и услове под којима ће косметски Срби живети на независном Косову, заборављајући проливену српску крв, отете Србе, порушене светиње и трговину српским органима што изгледа није приоритет на путу до Евроспке Уније.

У мартовском насиљу усмереном ка косовским Србима страдало је 28 људи, 4.000 Срба је протерано са вековних огњишта, спаљено је 935 кућа и 35 православних објеката од непроцењиве култрно историјске вредности.

Политика о Косову и Метохији значајно је промењена, а под притиском Америке питање решавања статуса Косова и Метохије нелегално је пребачено на Европску Унију под чијим се притиском рађа нова држава на Балкану.

Америка осудила насиље 2004. године, а подржала самопроглашену независнот Коова
2008. године

"САД су оштро осудиле насиље на Космету и позвале становнике ове покрајине да своје ставове изражавају мирним путем, саопштено је из Стејт дипартмента.
"Ескалација насиља мора престати, јер угрожава процес демократизације и помирења", наводи се у саопштењу".

Русија осудила насиље

"Руско Министарство иностраних послова одлучно је осудило насиље на Косову и затражило да се "оно заустави без одлагања, јер може да доведе до експлозије у покрајини и региону".

Доследна политика Војислава Коштунице

"Може ли Србија без Косова? Нећемо га дати, многи пре нас нису га дали. Може ли Косово без Срба, не дамо нашу браћу, може ли Косово без Грачанице, Дечана, Богородице Љевишке? Уништили су наше манастире, али ће они опет прогледати, без Косова нас нема ... - поручио је тадашњи премијер Владе Србије Војислав Коштуница на великом молитвеном скупу испред Храма Светог Саве на Врачару.

Шутановац:

Драган Шутановац, заменик председника Одбора за безбедност Скупштине Србије, рекао је да на Космет морају бити послате озбиљније полицијске или војне снаге и да се на озбиљнији начин мора приступити безбедности свих грађана.

Расим Љајић, министар Србије и Црне Горе за људска и мањинска права, изјавио је да
су догађаји на Косову и Метохији јасан доказ неуспеха међународне мисије и да се
показало да Албанци желе не само независно, већ и етнички чисто Косово.

Владика Амфилохије, митрополит Црногорско-приморски: На Косову се догодила Вартоломејска ноћ и погром над целим једним народом.

Матија Бећковић:
Албанци могу да остваре независност Косова једино ако им међународна заједница помогне у стварању државе успостављене на жртвама и геноциду.

Борис Тадић: Што пре обновити џамије

Минитар одбране Борис Тадић је истовремено осудио насиље демонстраната у Београду и Нишу и паљење џамија, истичући да ће ДС покренути иницијативу да скупштине тих градова одмах отпочну обнову џамија.

Горан Радосављевић
Жандармерија је спремна да изврши сваки задатак који наша Влада од ње буде тражила
- поручио је јуче Горан Радосављевић, командант Жандармерије.

Владика Артемије је позвао Србе са Косова и Метохије да се не исељавају. "Нисмо сигурни шта ће бити и нико не зна шта носи дан а шта носи ноћ, не знамо чак ни шта доноси следећи сат, али имамо наду у Бога, и верујемо да свет ово види и да неће дозволити да се злочин до краја изврши, да Косово остане без Срба - каже владика рашко-призренски Артемије ".

Владика Артемије насилно је склоњен са места владике Епархије рашко-призренске и данас му је забрањен приступ на КиМ,  након чињенице да су сви званичници Владе Србије уместо у грачаницу одлазили у Високим Дечанима. Владика Артемије био је противник идеје да светиње уништене за време мартовског погрома али и пре и после тог догађаја обанвљају они који су их рушили.

За новог владику ЕРП постављен је тадашњи викарни епископ Теодосије који је тада био наклоњен новој струји предвођеној монасима из Високих дечана. Многи монаси напустили су косовске манастире заједно са владиком Артемијем када су настале нове поделе међу верницима.

pogorom

17. март 2004 године поред многих датума у којима су страдали Срби на Косову и Метохији у последњих петнаест година остаће упамћен као злочин налик на "Хрватску олују", који је планиран да се протерају сви Срби са Косова и Метохије у једном дану.
Након мартовског погрома са Косова се иселило више хиљада Срба, а они који и данас живе на Косову и Метохији се прибојавају могућности да се 17. март понови, због чињенице да за злочине у мартовским данима 2004. године нико није одговарао, иако за злочине постоје бројни докази.

17. марта 2004. године зверски је убијено осморо Срба, 850 људи је лакше или теже повређено, спаљено је и оштећено на стотине српских аутомобила, уништено је више од 150 верских објеката од велике културно историјске вредности, из многих мултиетничких села у Метохији Срби су потерани, а њихове куће су спаљене и сравњене са земљом, порушено је на хиљаде надгробних споменика Срба на Косову и Метохији ( тачан број никада није утврђен). Више десетина хиљада српских кућа и станова уништено је на Косову и Метохији за три дана мартовског насиља.

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице, покошен рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици
  • Јана Тачев (1968) родом из Македоније, удата за Србина у Косовску Митровицу. Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици
  • Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану
  • Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 цасова. Албански терористи га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега
  • Борко Столић (1982), од оца Добривоја. Када је чуо пуцњаву испред куће, изашао да види шта се збива, а албански терористи га тешко ранили. Од задобијених рана преминуо 18. марта
  • Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану, избоден металном шипком.
  • Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа
  • Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Архандела изнад Призрена

Када су гореле многе куће, цркве и манастири (понекад заједно и са онима који су у њима живели и нису успели да побегну), када је број погинулих стигао до 19, а у болнице осим 850 повређених грађана почели да пристижу и повређени војници КФОР-а, разни међународни званичници, војници и дипломате почели су полако да сричу синтагму коју свих ових година никако нису успевали да превале преко усана – почели су да помињу "етничко чишћење" неалбанског живља и да за то оптужују албанске политичке вође

Уз напомену да је очигледно реч о добро организованој и оркестрираној акцији Испред дворишне капије полицијске станице у Косовској Митровици стоји педесетак гневних људи који готово углас вичу на невидљивог саговорника – неки од њих псују КФОР, неки локалне власти и "браћу Србе" из Београда, сви заједно понављају да после три дана и ноћи проведених на улици хоће да се врате у своја села и виде да ли су им куће запаљене. Живко Ђуковић (62) из села Гољбуље, удаљеног 16 километара од Митровице, седи усред те галаме на неком камену, мирно пуши и као да не обраћа пажњу на оно што се збива око њега.

Слабо чује и прошле среде 17. марта кренуо је код лекара (три пута недељно мештани овог села под оружаном пратњом КФОР-а могу да организовано дођу до Митровице на неколико сати), али тог дана у градској болници нису примали оне што имају проблеме са слухом. По ко зна који пут на Косову је било пречих пацијената, полумртвих и тешко рањених. Тог дана са јужне стране, где живе Албанци, на северни део Митровице и мост који дели два дела града навалила је маса демонстраната наоружаних моткама, каменицама, али и разним врстама ватреног оружја. Однекуд су се оглашавали и снајпери. У напад на српски део града (Митровица је подељена још од краја рата 1999. године) повела их је вест да су се три албанска дечака из оближњег села Чабре удавила у набујалом Ибру.

НАПАД НА ЕНКЛАВЕ:

Албански медији на Косову тврдили су да се трагедија догодила тако што су дечаке у воду натерали Срби из суседног села. У ту причу која је одмах стигла и до ЦНН-а убачени су нешто касније и пси које су Срби наводно "напујдали" на албанску децу и натерали их да се удаве. Постоји сумња да је на такву, у тим тренуцима још непроверену вест већину медија усмерио лажни "хуманитарни радник" из Митровице Халит Барани, човек који је за време рата сателитским телефоном хранио стране медије запаљивом смешом истина, лажи и полуистина о страдању Албанаца. Двојици новинара "Вол стрит журнала" Роберту Блоку и Данијелу Перлу (касније убијен у Авганистану) Барани је после рата признао да је, на пример, измислио причу о томе како су Срби у високим пећима Трепче спалили на стотине албанских лешева.

После рата (али не због оваквих лажи), овај "хуманитарац" био је због нечега занимљив и хашким истражитељима. Позвали су га да тамо буде важан сведок у процесу који се води против Слободана Милошевића. У исто време док су око моста у Митровици вођене жестоке борбе, неких шездесетак километара даље, код села Чаглавица Срби су два дана у блокади држали магистрални пут Приштина–Скопље. Њих је у блокаду повела вест да је један младић из ове српске енклаве тешко рањен тако што је на њега пуцано из аутомобила под окриљем мрака.

Сличан мрак до сада је сакрио више од хиљаду злочина над Србима почињених од лета 1999, када су на Косово стигле међународне снаге и ставиле га привидно под своју управу. Уместо имена убица, до јавности су до сада обично стизала саопштења УНМИК-а да се ради о "појединачним и изолованим актима насиља", чак и када је одједном убијано и по десетак људи. Пуних пет година на Косову је важило крајње поједностављено објашњење да је тих хиљаду живота и око 1200 киднапованих Срба о којима се такође ништа не зна прогутао мрак мржње остао иза Милошевићевих времена, масовних гробница и ратних страдања Албанаца.

Прошле среде увече и наредних дана када су на Косову на 33 места синхронизовано нападнуте готово све српске енклаве, када су гореле многе куће, цркве и манастири (понекад заједно и са онима који су у њима живели и нису успели да побегну), када је број погинулих стигао до 19, а у болнице осим 850 повређених грађана почели да пристижу и повређени војници КФОР-а, разни међународни званичници, војници и дипломате почели су полако да сричу синтагму коју свих ових година никако нису успевали да превале преко усана – почели су да помињу "етничко чишћење" неалбанског живља и да за то оптужују албанске политичке вође. Уз напомену да је очигледно реч о добро организованој и оркестрираној акцији.

Онај ко је о припремама за то етничко чишћење по природи посла морао највише да зна и ко је у тој причи свакако био један од најодговорнијих, шеф мисије УНМИК-а Хари Холкери, једини није успео да пронађе праве речи да опише то што се збивало широм Косова, а што је за само два до три дана преполовило број српских енклава и неколико хиљада људи поново приморало да напусте своје куће. За разлику од Холкерија, неки од страних актера дали су тим догађајима, у којима је (према до краја непотврђеним подацима) изгорело око 300 српских кућа, назив "кристална ноћ". тадашњи гувернер Косова Холкери, кога је Београд иначе отписао као неспособног и пристрасног администратора, први је затим од међународних званичника званично прогласио да је досадашњи модел "мултиетничности" мртав и да се мора тражити неки нов концепт. Чак је поменуо и злочине против човечности. Експерт за Балкан Миша Глени позвао је истовремено Холкерија и међународне факторе да на Косову најзад престану да раде оно што су до сада једино радили – а то је ништа.

Да су радили нешто, како би приметили да се на Косову данима већ нешто кува. Уопште, велика политичка битка вођена је последњих дана око тога да ли ће се за ове догађаје употребити једна од "кључних речи" за које се верује да мењају расположење међународних политичких фактора. А ти фактори су изгледа у билатералним сусретима са овдашњим политичарима и дипломатама потврђивали да би према Приштини могло да дође до значајне промене става и тона, да је нова етничка мапа Косова направљена последњих дана неодржива, односно да би прећуткивање да се на овај начин прави једна наказна творевина која би да личи на државу било недопустиво. И Свилановић у Њујорку, Тадић у НАТО-у, као и Коштуница у Бриселу и Паризу, могли су да се увере да међународни фактори схватају како је њихов концепт управљања Косовом доживео слом, али и како се мора бити стрпљив и опрезан јер у светским метрополама не воле баш да признају своје неуспехе и грешке. Заблуде још теже. Све до ових догађаја, гувернери Косова један за другим писали су све лепше извештаје и слали их на важне светске адресе. Непосредно пре последње експлозије, делегација Холандије, на пример, изразила је изузетно задовољство степеном мултиетничности и толеранције на Косову. Такође, непосредно пре ових догађаја, командант КФОР-а у Призрену процењивао је ситуацију у овом граду као "стабилну". Немачки генерал Холгер Камерхоф инсистирао је на смањењу снага КФОР-а и распуштању контролних пунктова.

Епархија рашко-призренска сада захтева његову оставку јер је у "стабилном" Призрену уништено осам цркава о којима је наводно требало да брине Косовска полицијска служба. А онда се у једној ноћи та кула од карата срушила. Звали то јаким или неутралним изразима, тек од 17. до 19. марта на Косову су укупно, према саопштењу УНМИК-а, запаљене или миниране 33 цркве, а још 11 је озбиљно оштећено. Свега тога је било и раније јер је од доласка НАТО-а на Косово тамо уништено 112 цркава, највећи број у Метохији у троуглу Глоговац–Ђаковица–Призрен. Сви досадашњи гувернери Косова, један за другим, налазили су за све то оправдања у насиљу које је у претходном периоду српска страна нанела Албанцима. Ни рушење цркава и манастира до сада није било предмет озбиљних истрага, баш као ни убиства. Удварање албанским екстремистима остављало је тако поруку у камену да је све дозвољено. Оно што се догађало од 17. марта личило је, међутим, на неку врсту бесног цепања "српске тапије".

Заувек.

Живко Ђуковић био је у свем том страдању један од "срећнијих" – после три дана и ноћи проведених на улици у Косовској Митровици имао је бар где да се врати када је у суботу по подне поново прорадила КФОР-ова аутобуска веза за Гољбуље. Одрасли мушкарци из села Гољбуље евакуисали су уз помоћ КФОР-а жене и децу на време и остали да бране своје куће и посебно школу коју им је недавно подигла јапанска влада. За разлику од њих, мештани села Свињаре, такође избегли у Митровицу, псовали су војнике КФОР-а који нису могли да им гарантују безбедност. Одмах пошто је село испражњено, комшије Албанци спалили су све српске куће. Шеф Координационог центра за Косово Небојша Човић замериће касније јединицама КФОР-а да су на почетку насиља, које се разливало по централном делу ове покрајине око српских енклава, одмах "полетеле" на административну границу са Србијом, а нису отишле на место напада Албанаца на Србе и неалбанце.

КРАЈ љУБАВИ:

Тако је, међутим, било само на почетку. У среду увече на брду Ветерник, надомак Чаглавице у којој је већ горело много кућа, појавили су се амерички војници и спречили да једна од највећих српских енклава не заврши потпуно у пламену. Око Ветерника су вођене и најжешће борбе између Албанаца који су кренули да униште Чаглавицу и војникâ КФОР-а. И у свему томе било је неке необичне симболике. На дан када су пре пет година трупе КФОР-а улазиле на Косово, на истом месту стајала је група албанске деце са цвећем и паролома добродошлице војницима НАТО-а. Одатле није могла да их помери ни провала облака праћена градом. На појаву првих тенкова и транспортера деца су тада блокирала пут ка Приштини и засула га цвећем.

Пет година касније, међу младим Албанцима који су на Ветернику скакали на транспортере КФОР-а и бацали на њих камење и летве (као некада на оне српске полиције), било је можда и деце која су у јуну 1999. на истом месту бацала цвеће. Некадашњи НАТО "ослободиоци" и ратни савезници постали су, изгледа, временом за многе Албанце "окупатори" који им сметају да Косово постане независна и етнички чиста држава. Све до ових догађаја и наређења команданата НАТО-а да се хитно повећа број војника, употреби оружје и ако треба пуца по демонстрантима, војници НАТО-а (поготово амерички) нигде на свету нису били толико вољени и респектовани као на Косову. У једној сличној ситуацији, пре три године када је почео рат у Македонији, један од војних лидера Албанаца послао је поруку "америчком народу да се не плаши", објаснивши да њихови војници неће бити мета јер се Албанци боре само против македонске државе (у којој је, узгред, симболичан број америчких војника боравио у неким превентивним мисијама).

Неки познаваоци косовских прилика тврдили су тих дана да стратези етнички чистог Косова међу Албанцима преко ових сукоба показују заправо међународним снагама шта све могу да учине без превише оружја. Онако, само на мишиће и уз молотовљеве коктеле. И шта би могло да им се догоди ако ствари постану озбиљније, или ако неко из међународне заједнице покуша да у Хаг пошаље Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија или Агима Чекуа, албанске лидере које од Суда за ратне злочине одавно не брани недостатак доказа о њиховим злоделима, већ политичке процене, пре свега Вашингтона и Брисела, да би то представљало сувише ризичан подухват. У мартовским сукобима је, иначе, према проценама УНМИК-а, учествовала 51.000 демонстраната што је вероватно требало да импресионира 17.000 КФОР-оваца. Или је можда неко имао претпоставку да је "лов пуштен" и да је ово прави тренутак да се убрза прича о независном Косову. Судећи по подацима које је објавио владин Координациони центар за Косово, на српској страни погинуло је током сукоба осморо људи (од укупно 19), из чега би се могло закључити да је одговор КФОР-а на нападе Албанаца на српске енклаве био (бар у неким случајевима) неупоредиво жешћи него што се у први мах мислило. Заслуга за то приписује се пре свега адмиралу Грегорију Џонсону, команданту Јужног крила НАТО-а.

БЕОГРАДСКА ПРИЧА:

Политички фактори у Србији суочили су се 17. марта са пожаром који се прилично брзо ширио. Драматичне и контрадикторне вести о погрому над Србима и над историјским споменицима првог реда на Косову, стизале су једна другу. Српска јавност, а ни политички фактори нису одмах имали прецизну представу о размери насиља.Вести које су долазиле од дописника из енклава биле су емоционално обојене, често непроверене и зачињене јаким епитетима. Очито је да праве комуникације није било. Небојша Човић испричаће касније да су те вечери фиксне телефонске везе биле у прекиду, а мобилна телефонија је примала само "долазне позиве". Сем црквене радио-мреже, све остало је било у прекиду.

Социолог Душан Јањић замерио је у једној ТВ емисији властима да готово сваки косовски хуманитарац има сателитски телефон (Халит Барани га, на пример, има одавно), док га нема ниједна српска енклава. Ако су сателитски телефони прескупи, онда бар нису мобилни преко којих је до Београда или неке светске престонице било могуће добацити слику онога што се збива на терену. А слике су са Косова путовале неуобичајено споро. У многим светским редакцијама (агенцијама посебно) жалили су се да њихови приштински сарадници са албанске стране не желе да залазе по селима и сликају запаљене српске манастире или куће, јер је тако нешто и сувише опасно по живот. (Поштено говорећи, тако нешто није било баш једноставно урадити ни у центру Београда где је горела Бајракли џамија и где је хорда претила и ударала свакога ко се усудио да подигне камеру.) Први аутентични снимци о размерама насиља и дивљања албанских екстремиста по Косову стигли су до Београда тек пет дана касније, захваљујући храбром Нинославу Ранђеловићу, који се једини усудио да крене даље од Косовске Митровице и сними готово свако ново згариште.

Оне ноћи када је у Београду горела џамија, Ранђеловић је, заједно са архиепископом Амфилохијем Радовићем, неколико пута улазио у хулиганско гротло и узалудно преклињао да се престане са дивљањем. Приштински публициста Ветон Сурои тврдио је тихдана како је политичка елита косовских Албанца прилично "жалосна група људи", лажно патетична и према Србима и према Албанцима. Ругову је описао као човека који је потпуно у ауту, тим пре што већ 15 година понавља исте политичке формуле и фразе. Неки од представника међународне заједнице тврдили су да се назире ко је у Приштини инспирисао и покренуо прошлонедељне догађаје. То сигурно није могао бити Ругова, већ само неко ко је имао утицаја и контролу над војно-криминалном структуром међу косовским Албанцима. Пролећни протести су најављивани још пре ових догађаја, само са потпуно другачијим поводом – наводно због закоченог процеса приватизације, што свакако није најбитније питање које мучи косовску сиротињу, већ пре неког другог. Не тако давно, покојни македонски председник Борис Трајковски упозоравао је да се иза радикалних идеологија и покрета најшчеће крију сасвим прозаични и криминални интереси.

По Трајковском, главни проблем Балкана и није у етничким споровима, него у криминализацији политике, па чак и етничких спорова. Можда би у тој формули вредело потражити и организаторе косовске кристалне ноћи. Напад на српске енклаве повећао је, дакле, чисте албанске територије на Косову. Један од лидера косовских Срба, Оливер Ивановић, каже да је са војног становишта мартовска акција прилично вешто вођена. Циљане су кључне тачке – прве су на удару биле српске енклаве близу важних путева без којих нема ни опстанка ових енклава. Није чудно што су страдали и домови здравља на које су се енклаве наслањале. И пре ових догађаја две трећине српског становништва са Косова већ је живело у Србији. На косовској мапи то је значило да је површина на којој су некада живели двоструко смањена, сада је та мапа додатно поједностављена. У слому 1999. етнички је очишћен широк простор у Метохији (Исток, Клина и Пећ). У Пећком региону 1999. живело је 32.016 Срба, а према евиденцији из 2000. расељено их је 30.645. Сада се број преосталих може мерити највише троцифреним бројем. Још раније програм повратка био је тестиран у једном насељу близу Пећи, али су све куће у том насељу биле спаљене.

До пре неколико дана рачунало се да би са досадашњим обимом повратка, на повратак две трећине прогнаних неалбанаца могло да се причека читавих педесет година. Пуна истина о тим догађајима још није позната. Тадасњи потпредседник Координационог центра за Косово Бранислав Крстић тврди, на пример, да је од свештеника и монаха у околини Призрена са веома високих места у међународној администрацији било тражено да напусте историјске споменике с обећањем да ће они бити чувани. То значи, констатује Крстић, да је намера била да се историјски споменици предају археологији, и – констатује Крстић престану да буду живи споменици. Камера Нинослава Ранђеловића показала је да око порушених и запаљених вредних историјских споменика ипак има неке живости. У зидове који још стоје и који су до прошле недеље одолевали вековима, деца сада ударају фудбалском лоптом. И данас, 5 година касније, злоцинци нити су пронадјени нити казњени. Срби не могу да се врате на своја огњиста са којих су протерани а

СРМОТНА МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА

је ово етницко цисцење наградила тзв. независнсносцу. Наравно, албанци и даље свакодневно прете новим 17. мартом, пале куце, пуцају из заседе, отимају децу, пребијају, русе гробља, скрнаве цркве...а ми цутимо. Од насих НВО сам вец дигао руке, од њих ниста и не оцекујем (евентуално ново релативизовање албанских злоцина и аболицију албанских злоцинаца) али наса дрзва не би смела да затвара оци пред насиљем и етницким цисцењем на сопственој територији! Немамо право да цутимо и да затварамо оци пред оцигледном неправдом и отимацином јер уколико то уцинимо онда и ми постајемо сауцесници.

Преузето са блога б92.

 


  •  
  • УНИШТЕНИ ИЛИ ОШТЕЋЕНИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ У ТОКУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА 2004. ГОДИНЕ

 

  •  
  • ПРИЗРЕН 

 

  • Све призренске цркве и објекти СПЦ су уништени 17. и 18. марта. Наредних дана је било додатних напада, пљацке и уништавања. 
  • Храм Богородице Љевишке (14. век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, Часна трпеза поломљена.
  • Храм Христа Спаса (14. век) запаљен.
  • Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран.
  • Црква Св. Николаја (Тутићева црква, из 14. века) запаљена изнутра.
  • Црква Св. Георгија (Руновићева црква из 16. века) запаљена изнутра.
  • Црква Св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја.
  • Црква Св. Пантелејмона (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
  • Црква Св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
  • Црква Св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: 19. март – Експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињане).
  • Манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немацких војника који га нису штитили. - Богословија Св. Кирила и Методија (Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март – Православна богословија у центру града и три православне цркве запаљене). - Владичански двор у Призрену (Извештај Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март – Владичански двор и манастир Светих Архангела запаљени). Поред двора запаљена је још једна црквена зграда у којој је живео црквењак. 

    ОРАХОВАЦ

  • Црква Свете Недеље, (1852), Брњаца, Ораховац 1852. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март – Православна црква запаљена и уништена у селу Брњаца). Према постојецим извештајима запаљен је и парохијски дом. 

    ЂАКОВИЦА

  • Црква Успења Пресвете богородице (16–19. век), запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом. - Саборна црква Свете Тројице (два звоника која нису срушена приликом минирања цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњене са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Изгредници уклањају остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца уцествује у томе).
  • Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ðаковице, оштецена 1999. и 2001. године, а сада потпуно уништена са околним гробљем. Такоде је руиниран и парохијски дом.
  • Црква Св. Илије код Бистражина, оштецена 1999. године и потпуно уништена 17. или 18. марта подметањем снажног експлозива. 


    СРБИЦА

  • Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март поподне: 2.000 демонстраната се скупља и креће на манастир Девич, пет монахиња је евакуисано, демонстранти пале манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале, итд.). 

    ПЕЋ

  • Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија, са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена по изјави локалних међународних извора. Према расположивим најновијим фотографијама спољашња структура храма је цитава иако је унутрашњост потпуно руинирана. Приметни су трагови пожара.
  • Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак повратничких домова. Сада је поново оштећена подметањем пожара, али спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом. 

    УРОШЕВАЦ

  • Саборни храм цара Уроша, Урошевац, (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март – три ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: 1.500 Албанаца уништава све око себе – пали православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена црква у селу Талиновце у 17,49 цасова, пет Албанаца ухапшено). Према најновијим информацијама структура храма је сачувана иако је унутрашњост великим делом оштећена од паљевине. Храм је тренутно затворен масивним металним вратима и под заштитом је КФОР-а.
  • Црква Св. Илије, село Варош, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а (локални медународни извори).
  • Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље (види горњи извештај).
  • Црква Пресвете Борородице у селу Совтович, уништена заједно са православним гробљем (локални међународни извори). (Атински медији од 20. марта потврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грЧки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да има рањених грЧких војника који су повредени у окршајима са наоружаним Албанцима). 


    КОСОВСКА КАМЕНИЦА

  • Црква у Доњој Шипашници, Косовска Каменица (локални извори из Каменице). Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских куЋа је демолирано. 


    ШТИМЉЕ

  • Црква св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градица) запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Штимље – једна српска кућа и црква запаљени). Према најновијим информацијама структура цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. године. 


    ПРИШТИНА

  • Црква Св. Николе (почетак 19. века) у Приштини (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – нападаци насрнули на стару православну цркву у насељу Теслиџе – отварана ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повреден медународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и три УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива (потврдио протојереј приштински Мирослав Попадиц). 

    КОСОВО ПОЉЕ

  • Црква Св. Николе, Косово Поље, запаљена унутра и оскрнављена, црква потиЧе из 1940, градевина и даље стоји, по локалним српским изворима и сведоЧанствима унутрашњост храма је потпуно демолирана.
  • Црква Св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена. Црква је недавно и опљацкана. 


    ВУЧИТРН

  • Црква св. Илије, 19. век, црква је опљаЧкана и делимиЧно уништена изнутра у јуну 1999. године, сада је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну запаљена). Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама. 

    ОБИЛИЋ

  • Црква Св. Михаила у Обилицу, новосаграђени храм, Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – Обилиц, православна црква, бројне српске куће и станови запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост оштећена од ватре и високе температуре.
  • Црква Св. Саве у јужној Митровици, паљена два пута заредом (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март: Молотовљев коктел бачен у дворите православне цркве у јужној Митровици коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа запаљено. Ватрогасци гасе пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти. 

    ПОДУЈЕВО

  • Црква Св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта. Чешки медији потврдују да су чешки војници морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је дубоко шокиран за “Прашке новости” да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март – Православна црква запаљена у Подујеву). Према фотографијама, источни део храма Св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.

 

 

kosovska dokumenta

Министарство унутрашњих послова Косова нема евиденцију колико Срба на Косову поседује косовске личне карте и пасоше, зато што не постоји систем који је заснован на етничким правилима, али је Влада Косова недавно увела етнички мотивисано правило при уласку Албанаца и Срба са југа Србије на Косово и Метохију. Албанцима су укинуте све таксе, а Срби их и данас плаћају. 
Према речима званичника у МУП-а Косова база података није заснована на етничким поделама и да се сви грађани третирају искључиво као грађани "Републике Косова". 

Званични Београд позвао је раније, Србе са Косова да не игноришу косовске путне исправе, али упркос томе на Северу Косова Срби бојкотују косовска документа.

Ипак, косовска документа обавезна су за Србе који живе на више од 80% територије Косова и Метохије. Срби са Косова су у обавези да косовској полицији покажу искључиво косовске путне исправе било где да се нађу, а бриселским споразумом косовска документа са јасним ознакама "Републике Косово" валидна су и за српску полицију на тзв. административним прелазима са Косовом.

Услов за добијање косовских путних исправа је да лице српске националности поседује извод рођених који је од српских институција на Косову и Метохији издат пре 1999. године.
Уколико не поседују косовске путне исправе над Србима се спроводи жестока казнена политика. Управљање возилима на Косову и Метохији није могуће са српским возачким дозволама уколико је пребивалиште возача на Косову и Метохији, а од недавно на административним прелазима за децу Срба
са Косова и Метохије обавезан је косовски извод рођених са сликом детета. Око 90% деце Срба са КиМ од 1999. године па до данас рођена су у Србији. Млади брачни парови који су брак склопили након 1999. године у косовским матичним службама измештеним у Србији данас своју децу не могу да пријаве у косовским службама, јер такав извод венчаних за њих није валидан.

И министар унутрашњих послова Бајрам Реџепи нема податак колико Срба на Косову поседују личне карте и Пасоше који су издати на Косову, јер база података и систем за издавање личних исправа на Косову нису етнички подељени. 

Влада Косова је од почетка ове године увела посебно етнички мотивисано правило при уласку Албанаца са југа Србије на Косово и Метохију којима је укинута такса при уласку аутомобилима, док то правило не важи за Србе који живе на југу Србије или шире.

vitina
Муке преосталих Срба у Косовској Витини  од недавно су још веће, пошто су надлежне косовске службе за контролу ауто превозника забраниле превоз путника М.С. који је болесне Србе и ученике комбијем превозио у последњих петнаест година до школе и амбуланти у оближњим витинским селима у којима живе Срби.
 
Једино српско дете из Бинча и двоје српске деце из Косовске Витине, овим потезом косовских власти остали су без превоза до школе у селу Врбовац.
 
До недавно је овај вид превоза  био сигуран, за углавном старе и немоћне Србе који су одлучни да остану на својим огњиштима, али је одлука косовских власти да им ускрате могућност да несметано оду до лекара, додатно узнемирила преостале становнике српске националности у Косовској Витини. 
 
У Српским селима Косовске Витине, локални аутобуси не саобраћају од 1999. године, па је превоз Срба јако отежан, пре свега због чињенице о безбодности кретања на читавом Косову и Метохији.
 
Срби из Витине су помоћ у превазилажењу овог проблема затражили од новоизабраног председника општине Клокот, Срећка Спасића који је обећао помоћ.
 
У Косовској Витини данас живи стотинак углавном старих и изнемоглих Срба, док их је пре 1999. године у њој живело више од три хиљаде.  Срби из Косовске Витине здравствену помоћ добијају у амбулантама у селу Врбовац, а најближа болница им је у Грачаници.

rtk2

Приштински Зери објавио је текст о непотизму на РТК2, у коме наводи да је директор тог канала Жарко Јоксимовић запослио више блиских особа укључујући сина, кума, тетку, комшиницу и ’пријатељицу’. Јоксимовић негирао да му је камерман Немања син. "Презива се исто као и ја", Жарко Јоксимовић, директор РТК2 

Аутори текста су телефонски контактирали директора РТК 2, Жарка Јоксимовиц́а, који је том приликом негирао да је запослио свог сина као сниматеља на том каналу.

"То је апсолутна случајност што се Немања Јоксимовић презива исто као и ја", рекао је он, не желец́и више да прича о запошљавању по породичној линији на каналу на којем је директор, наводи лист.

Сарадници Жарка Јоксимовића међутим тврде - да је Немању увек представљао као сина, сазнаје КИМ радио. Чланак "Зерија" преносимо у целини.

Непотизам заузима и РТК 2

У непотизам су заронили и руководиоци РТК 2, следећи пример својих колега у РТК 1.

Кратко време било је довољно руководиоцима РТК 2, намењеном српској заједници на Косову, да запосле чланове уже породице у телевизији која се финансира из државног буџета.

Овај канал који је почео са радом јуна месеца прошле године, отворио је врата рођацима менаџмента, следећи пример руководиоца РТК 1.

Према листи коју је обезбедио часопис “Зери“, руководиоци овог канала запослили су чланове уже породице “уредник веб странице РТК 2 је Иван Новаковић, који живи са заменицом генералног директора РТК Анамари Репић“, речено је новинарима.

Међутим, Репићева на питање новинари часописа “Зери“ није хтела да коментарише да ли живи са уредником Новаковићем. “Као прво ја живим сама. За сва друга питања обратите се представницима за медије РТК“, био је њен кратак одговор путем телефона.

Према истом извору у РТК 2 се запослило неколико особа наредбом генералног директора РТК, Ментора Шаље, који је почетак рада овог телевизијског канала назвао историјским кораком, с обзиром, као што је он тада изјавио, да ће [српској] заједници омогућити интеграцију.

Према истом извору, у РТК 2 је запослена и Гордана Чолић, тетка директора РТК 2 Жарка Јоксимовића, дипломирана новинарка која је у сродству са Јоксимовићем. “Такође, сниматељ Немања Јоксимовић је син шефа РТК 2, Жарка Јоксимовића, док је Ненад Филиповић, шеф технике (студент) кум директора овог канала“, наглашава извор.

У вези запошљавање на основу породичних веза на овој телевизији, новинар је контактирао путем телефона директора РТК 2 Жарка Јоксимовића, који негира да је запослио свог сина као сниматеља.

“То је апсолутна случајност што се Немања Јоксимовић презива исто као и ја“, рекао је он, не желећи више да говори у вези запошљавање на бази породичних веза на телевизији којом он руководи.

Новинарски извор такође износи да је на положају уредника РТК 2 особа која није високо квалификована. Александра Јовановић је уредник са средњом школом, док је Јелена Јовановић, тонска техничарка, прва комшиница директору РТК 2 у селу Радево.

Сазнајемо да је на овом каналу свој удео у запошљавању искористио и генерални директор Ментор Шаља, који је запослио Иљира Јашарија и Бекима Морину.

Извори “Зерија“ наводе да је Марија Милић, на положају уреднице јутарњег програма, вишегодишња пријатељица директора РТК 2, док је Ана Јоргић, архиварка, супруга шефа за набавку и технику на РТК 2, Александра Бојанића. Тако је и Иван Јоргић, који се запослио као шофер а сада врши дужност сниматеља, брат Ане Јоргић и пријатељ шефа технике.

Такође се наводи да су Дејан Вукша и Владимир Петровић који раде на РТК 2, истовремено запослени у српској телевизији ТВ Мост на северу [Косова].

Шеху: РТК не дискриминише никога

За службенике РТК је важно да на конкурсу испуњавају услове, за њих није битно да ли је запослени у сродству са високим државним службеницима.

“На отвореном јавном конкурсу за радно место у РТК свако је имао право да конкурише у складу са условима које тражи РТК на основу Закона о запошљавању и правилника РТК“, изјавио је за новине “Зери“ Бесник Шеху, службеник за односе са јавношћу у РТК.

Према њему, апликанти полажу писмени и усмени тест и поред тога постоје комисије које врше процену ко испуњава а ко не испуњава услове. Према Шехуу, РТК не врши никакву дискриминацију и нема право да пориче ничије право да конкурише зато што је нечији род “као што ви то кажете“.

Заменица директора РТК 2 Анамари Репић, је изјавила путем телефона да се запошљавање на РТК 2 одвијало према програмским потребама, техничко-технолошког почетка емитовања овог канала и на основу јавних конкурса за специфичне програмске потребе.

"Скандали и корупција у јавним институцијама се не заустављају"

Са друге стране, посланик Африм Касоли из опозицијоног „Самоопредељења“, партије која је више пута критиковала менаџмент јавне телевизије за пристрасност у извештавању, углавном подржавајући партију на власти и запошљавање на фамилијарној основи, рекао је за новине “Зери“ да се скандали, коруптивне афере и корупција у јавним институцијама не заустављају.

“А као еклатантни пример ове деградирајуће логике, као последица лошег менаџмента могу се навести и последње откривање скандалозне афере у државној Радио телевизији Косово. Ови примери казују да дух непотизма са политичком подршком доминира већ дуже време у овој институцији“, рекао је Касоли.

Према њему, ове афере говоре да у области запошљавања ова логика [непотизам] остаје доминантна. “Такође према овом аспекту државна Радио-телевизија, осим што је претворена у продужену канцеларију Премијера и интереса владајуће странке, сада већ можемо рећи да је монструм финансија и запошљавања клијентеле“.

“Запошљавање, смештај и унапређивање чланова породице Премијера, што се дешава у последње време, јасно показује да се ова институција претвара у приватну фирму и као главни циљ има генерисање породичног прихода из ове телевизије, а које за то плаћају платише пореза на Косову“, истакао је Касоли.

Чињенице

Часопис “Зери“ дан раније је објавио да је на последња два конкурса јавног телевизијског емитера запослена сестра супруге (свастика) премијера Тачија, Нерџивана Грџалију, као и сестра супруге Ганија Тачија (брата Хашима Тачија), Калтрина Гаши. Нерџивана Грџалију је на почетку радила у администрацији, а након само два месеца рада она је пребачена у програмску шему, чиме је добила и већи коефицијент плате.

[Аутори: Љумтурије Бљакај и Фадиљ Сертоли; објављено у часопису "Зери" 1.3.2014. године]

Напомињемо да је Радио КИМ још пре шест месеци обрађивао тему непотизма на приштинском јавном сервису на српском језику, у истраживачком серијалу "Случај - РТК 2", нарочито у његовом другом наставку.

poruseni spomenici

Српска гробља на Косову и Метохији годинама су уништавана, а у појединим срединама одакле су Срби протерани, надгробни споменици су уклоњени као да никада нису постојали. Бројне међународне мисије и косовска власт прећутали су и овај злочин над српским народом, а изостала је и  реакција српских власти из Београда.

Затирање српских гробаља на Косову и Метохији и  уништавање културно-историјских споменика већ годинама уназад има за циљ негирање постојања Срба  и уништавање њиховог националног идентитета. Косовске власти ће покушати измештање српских гробаља у који се налазе у близини косовских градова.

У многим косовским градовима последњи Срби су сахрањени 1999. године, а познат је случај из 2010. године када је на гробљу у Гњилану сахрањена Живка Јовановић (75), а већ следеће ноћи је откопана и остављена на површину. Овај акт за сада још увек непознатих починиоца, оставља јасну поруку да и мртви Срби у овом и осталим градовима на Косову и Метохији нису пожељни.

Градска гробља на Косову и Метохији претворена су у сметлишта, а надгробне плоче потпуно су уништене. У протеклим годинама Срби су гробове умрлих предака посећивали само на задушницама уз посебну пратњу Кфора и полиције, али је и тада било бројних етнички мотивисаних напада.
И поред 50000 војника Кфора и бројних припадника цивилне мисије на Косову и Метохији, након 1999. године на српским гробљима на Косову и Метохији забележени су бројни напади ватреним оружјем и постављање експлозивних направа.

Мартовски погром 2004. године није заобишао мртве Србе на Косову и Метохији. Тих дана уништено је неколико хиљада надгробних споменика на српским гробљима, а у бројним селима попут Белог Поља код Пећи, надгробни споменици су комплетно порушени.

Нови талас масовног скрнављења споменика догодио се почетком 2013. године, када је порушено више стотина надгробних споменика на Косову и Метохији, као одмазда за рушење споменика ОВПМБ у Прешеву. Вест о рушењу  споменика у Прешеву бацила је сенку на вест о рушењу више стотина српских надгробних споменика широм Косова и Метохије, а већ недељу дана након овог догађаја у српским медијима је престало да се прича о догађају који је Србе на Косову подсетио на мартовски погром.

Данас је Кфор престао да обезбеђује посете српским гробљима уз образложење да је Косово и Метохија безбедна  тероторија за све људе.
Међутим, многи Срби данас не смеју да посете гробове своје родбине на Косову и Метохији. Остаје непознато ко је крив за рушење надгробних споменика Срба на Косову и Метохији.

beograd-pristina

Велики ватромет и пуцњава из свих оружја на Косову 17. фебруара 2008. године најавила је једнострано проглашену независност Косова од стране косовске Скупштине  у Приштини. Тога дана независност Косова прослављали су Албанци на Косову, али и Албанци на југу Србије. Срби, поучени искуством од претходних година, овај дан су испратили  са страхом од могућих етничких напада какви су забележени марта 2004. године.

17. фебруар 2014. године је нерадни дан за Албанце на Косову, а по први пут и Србија не ради на дан проглашења независности Косова. Косовски градови су као и протеклих година окићени косовским (жуто-плавим) и албанским (црно-црвеним) заставама, а не ретко се могу видети и бројни националистички графити. Косовску независност је до данас признало 97 земаља.

Шест година након проглашења независности Косова, број Срба се знатно смањио, а политичка ситуација се знатно побољшала у корист Албанаца.
Албанцима са Косова, пружа се јединствена прилика да у овој години добију признату независност од стране Србије, која је по први пут позвала Србе да учествују на локалним изборима на оном Косову које је недавно прогласило независност.
У бриселским преговорима Србија је пристала на бројне ултиматуме  Европске Уније, па је поред тога што је признала косовску власт и премијера кога је "ондашња" Србија оптуживала за најбруталније злочине против Срба и нелабанаца на Косову и Метохији, признала и путне исправе са ознакама "Републике Косово". Србија је предала копије катастарских књига, постигнут је договор о телекомуникација и позивног броја за Косово, инсталирани су гранични прелази и још многе ствари које се тичу организације једне државе.  

2008. Године влада Србије на челу са Војиславом Коштуницом позвала је Србе да не напуштају вековна огњишта, а све запослене у косовским институцијама да наусте радна места и да ће бити преузети од српских институција. Млади Срби са Косова и Метохије од тога дана интензивно напуштају вековно огњиште, а многи Срби који су послушали патриотски савет остали су без посла.

Скупштине Србије поводом једностраног проглашења независности Косова, одржала је  18. фебруара седницу на којој је 225 посланика гласало за потврду одлуке Владе о поништењу једностраног проглашења независности Косова и Метохије. Није било уздржаних ни гласова против, док посланици ЛДП, ЛСВ и СВМ нису гласали. Тада је изгласан акциони план који је између осталог подразумевао и знатнију институционалну помоћ Србима на Косову и Метохији. Акциони план је заборављен након месец дана. Данас је све извесније укидање српских институција на Косову и Метохији, што ће се по свему судећи догодити у овој години.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 8. октобра 2008. предлог Србије којим се од Међународног суда правде у Хагу захтева саветодавно мишљење да ли је независност Косова и Метохије проглашена у складу са међународним правом. Србија је тада добила негативан одговор, што је додатно охрабрило Албанске политичаре и народ.

Остаје упамћено да је једнострано проглашену независност Косова прва признала Костарика 17. фебруара 2008. године, а затим су се ређале остале државе. Најмоћније државе НАТО-а предвођене Америком наредних дана су признавале независност Косова.

Хашим Тачи: "Овај дан смо дуго чекали. Многи људи су дуго чекали да независност постане реалност. Сећамо се и поштујемо имена свих који су дали свој живот за остварење овог сна и њхихова дела и сећања на њих увек ће живети у нашим срцима. Поздрављам све оне који су с нама, као и све који нас гледају. Бићемо уједињена нација с веома јасном европском визијом. Наша нада и вера никад нису били јачи, становници Косова никада нису били више уједињени, наши снови су безгранични.


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 10 од 50

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %