Црква Св. Петке у Добрчану, налази се између Гњилана и Косовске Каменице, на магистралном путу Гњилане-Бујановац, у данас албанско-турском селу, из којег су последњи Срби отишли много пре последњег рата, као и из суседног, некада српског села Петровце, а данас чисто албанског селa "Петрит".
Није познато да ли је црква СВ. Петке саграђена 1920. године или је подигнута на темељима старије цркве, а након 1999. године демолирана је и спаљена. Тренутно су видљиве само зидине, зарасле у коров.
Легенда о исцелитељским моћима и данас се препричава у српском народу, а такође и о извору воде који је излечио многе болеснике.
Болесни и данас помоћ траже на зидинама порушене цркве, која се налази на брду изнад Добрчана.
У народу данас кружи прича да је оне који су дигли руку на ову светињу стигла Божија казна, те да се након тога један од мештана бринуо да цркву не уништавају даље, иако су након последњих насртаја од ње остали само трагови.
Добрчане је раније било настањено искључиво Турцима, па је тако за Србе у поморављу ово село један од симбола српског страдања. Многи Срби убијени су и киднаповани након 1999. године управо у близини овога села на магистралном путу Гњилане-Бујановац, а страдање Срба на овом делу Косова и Метохије није заобишло овај народ за време турске окупације, што је и опевано у једној од заборављених народних песама из овога краја, по истинитом догађају:
"Паша грабио у мрак девојку, па је пронесе кроз турско село, кроз турско село, кроз Добрчане, зурле му свиру, гочеви бију, да се не чује што мома плаче!" (ibid.: стр.153)
Заинтересованост за обнову ове српске светиње не постоји.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
