митрополит смедеревски 1530-1541
Митрополит смедеревски Павле први пут се помиње у посланици александријског патријарха Јоакима архиепископу охридском Прохору између 17. априла и 31. августа 1530. године. Из посланице се сазнаје да је патријарх Јоаким о Васкрсу те године у Јерусалиму сазнао од српског јеромонаха Германа за неки скандал који се десио у Српској цркви. Међутим, Павле је морао раније постати смедеревски митрополит и његова акција на успостављању редовног стања у Српској цркви почела је доста раније.
Митрополит Павле је активно радио на обнови Пећке патријаршије и за то је придобио не само виђеније Србе већи турске власти.
По наређењу цариградског патријарха Јеремије састао се у Охриду 13. марта 1532. године сабор чији је задатак био да онемогући намеру митрополита Павла. Међутим, Павле не само да се није обазирао на одлуке овога сабора којима је одлучен од цркве заједно са својим присталицама, већ је успео да архиепископа Прохора баци у тамницу. У исто време митрополит Павле је хиротонисао нове епископе и поставио их на катедре оних епископа који га нису хтели признати. Када се Прохор ослободио тамнице, издејствовао је од султана повељу о успостављању јединства у Архиепископији охридској и у вези са њом сазвао нови сабор 20. јула 1541. године. На овом сабору, у чијем су раду, поред Прохора, учествовали и патријарси антиохијски Михаило и јерусалимски Кирил, Павле је коначно осуђен и изопштен. Проклетство је бачено и на епископе које је Павле посветио: лесновског Неофита, зворничког Теофана и кратовског Пахомија.
После деветогодишње борбе и неуспеха обнављања Пећке патријаршије, 1541. године митрополит Павле је путовао по Русији, Пољској и Влашкој и скупљао милостињу. Он се тамо представљао као архиепископ српски и говорио је, имао великих проблема са Турцима. Од пољског краља и влашког војводе добио је посебну дозволу којом му се допушта пролазак кроз њихове државе. Докле је живео и где је умро митрополит Павле није познато.