Свети Макарије Соколовић, 1557—1571, †1574.
СВЕТИ МАКАРИЈЕ СОКОЛОВИЋ
- Датум последње измене понедељак, 21 децембар 2009 18:50
- Погодака: 15780
патријарх српски 1557-1571 †1574
Падом Српске деспотовине разпрена је организација Српске православне цркве, архијерејски сабори у Пећи нису се одржавали, а у поглаварству цркве настала је пауза. Охридска архиепископија потчинила је у ХV веку само јужне епархије Српске цркве, када је Сулејман својим ферманом потчинио Пећку патријаршију Охридској архиепископији, смедеревски митрополит Павле се побунио, засео на архиепископску столицу у Пећи и отказао послушност Охридској архиепископији. Несређено стање трајало је све до 1557. године, када је заузимањем везира Мехмеда Соколовића, призната Српска патријаршија и предана на управу новом патријарху Макарију, брату везира Мехмеда соколовића.
Из ранијег живота патријарха макарија нема пуно података. По једнима, замонашио се у манастиру Милешеви, где је касније постао игуман. По другима, био је игуман манастира Хиландара. Такође није познато када је и како дошао на трон светог Саве. Обично се узима да је 1557. године дошао за патријарха и ово је био највећи и најзначајнији догађај за српски народ у време турског ропства. По његовом замашном раду види се да су га признавале централне турске власти. Свака област његовог сложеног и плодног рада показује човека озбиљног и мудрог, који добро зна шта хоће. Као патријарх он је сав у освештаним традицијама своје цркве. Обнављајући Пећку патријаршију он је, стварно, васпостављао нарушени црквени и канонски поредак у њој онако какав је био у српској цркви у време њезиног пуног развоја. Што се и у обновљеној Пећкој патријаршији трајно очувао и ревносно примењивао саборни принцип и избегавала самовоља то је последица рада патријарха Макарија.
Када је постао патријарх, Макарије је приступио реорганизацији Српске патријаршије. Нова патријаршија добила је у своју област све српске земље, које су биле под Турцима. Скоро цео српски народ дошао је тада под управу Пећке патријаршије. Сада су, после много векова, Срби у Босни и старој Рашкој, и Срби у Подрављу, у Подунављу, у Потисју, Срби на Моришу и на Вардару, на Тимоку, Морави и Дрини и у приморју опет осетили да су спојени, али не само у државној заједници, која их је подједнако тиштила, него и у заједници која је била њихова рођена, у једној организацији која је радила и бринула се за њих, пружала им духовну храну, наду и утеху.
Обнављајући Пећку патријаршију, Макарије оснива нове епархије са седиштем у Будиму, Печују, Сегедину, Араду, темишвару, Вршцу, манастиру Ораховици, манастиру Рмњу, а такође и епархију Самоковску, Тетовску и Машку. Због свега што је учинио савременици су патријарха Макарија називали „патријархом целе српске земље и поморских и северних крајева и осталих“.
Патријарх Макарие добио је од султана повластице које је имао и цариградски патријарх: управљање црквеном имовином, наплаћивање црквених дажбина, наслеђивање имовине оник који су умрли без наследника, потврђивање правила свих еснафских организација, суђење у брачним споровима и предметима кривичне природе. Зато се патријарх Макарије с правом сматрао етнархом српског народа.
За време патријарха Макарија обновљен је манастир Бања код Прибоја, Винча код Гроцке и многи други манастири и запустели парохијски храмови. У манастиру Грачаници и Пећкој патријаршији живописане су припрате, а у манастиру Будисавцима храм.
Патријарх Макарије запамћен је и као велики љубитељ књига. Сакупљао их је, куповао и другима поклањао.
Удахнувши живот запустелој Пећкој патријаршији, патријарх Макарије створио је од ње одличну организацију у верском и националном погледу, која је ујединила цео српски народ. На тај начин патријарх Макарије је остварио духовно јединство српског народа.
У времену између 1570 и 1571. Године патријарх Макарије се повукао због болести са свога положаја и патријарашки престо уступио своме наследнику Антонију Соколовићу. О томе је сачувана и фреска у манастиру Бањи код Прибоја.
Патријарх Макарије се упокојио почетком септембра 1574. године.
Газиместан 2012. године
Мудрости патријарха ПавлаВерујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству... |
Злочини над Србима на Косову и Метохији
Крвава жетва 1999. у Старом Грацку
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест
Крематоријум за Србе - Клечка
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици
Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Страдање фамилије Костић из Ретимља
Отац Харитон Лукић
Злочини гњиланске групе
Злочин у Гораждевцу
13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници
17. март 2004. - ПОГРОМ
СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ
- СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Напад на аутобусе код Подујева
16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама
Убиства у Церници
01.09.2003. године
Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама
Новица
Списак убијених Срба
Овај списак
СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ
Списак киднапованих Срба
Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку
Распеће Ђорђа Мартиновића
“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година.
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. |
Обећања политичара
Део Вулинових (не)испуњених
јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на
Остају српске институције на
Нећу се смирити док Косово и
Како је нестао акциони план?
Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције
Никада нећемо признати
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је
Никада нећемо признати Косово
07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић