Михаило Јовановић, 1859—1881, 1889—1898.

Ново суђење Харадинају

Смесители для душа и ванны
Детские игрушки, развивающие игры

uckБивши командант и припадници Ослободилачке војске Косова Рамуш Харадинај, Идриз Баљај и Љах Брахими поново ће се наћи пред Хашким трибуналом, јер ће им суђење због претњи сведоцима бити делимично поновљено, одлучило је Апелационо веће Трибунала.

Сведоци беже и нестају

Бивша главна тужилљка Хашког трибунала Карла дел Понте жалила се у више наврата, у јавним наступима и извештајима, да се тужилаштво, у случају против Харадинаја, суочава са великим проблемом застрашивања сведока. Главна тужитељка је, и у обраћању посланицима Европског парламента, рекла да је 15 важних сведока против Харадинаја одбило да сведочи из страха за живот.

Током последњих година, на Косову је убијено десетак особа које су словиле као потенцијални сведоци против Рамуша Харадинаја и његовог брата Датуа, али та убиства никада нису расветљена, као ни веза жртава са судским процесима.

"Судско веће није добро проценило опасност коју су по суђење представљале претње сведоцима... Када се у обзир узме важност тих сведока за тужилаштво, ова грешка је подрила ваљаност процеса и резултирала неиспуњавањем правде", рекао је председник Трибунала Патрик Робинсон.

Свој тројици оптужених одређен је притвор. Харадинај и Брахими, који су присуствовали изрицању пресуде, спроведени су у притворску јединицу у Схевенингену, док је Баљај сада у притвору на Косову и ускоро би требало да буде пребачен у притворску јединицу Хашког суда.

Апелационо веће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

Петочлано Апелационо веће је, приликом доношења одлуке о понаваљу суђења бившем команданту албанских герилаца у Метохији, било подељено, а пресудио је глас Патрика Робинсона, рекли су за Интернет портал Радио-телевизије Србије западни дипломати.

Ти сведоци, Шефћет Кабаши и особа чији је идентитет заштићен, били су припадници ОВК у Јабланици. Пред Трибуналом су одбили да сведоче, иако су претходно тужилаштву дали изјаве које су оптуживале Харадинаја, Баљаја и Брахимаја.

Хапшење

Представница Трибунала Нерма Јелачић потврдила је да је Харадинај јуче ухапшен на Косову на основу налога за хапшење који је Хаг издао 19. јула.

Иако је, преко адвоката, прошле недеље обавестио Трибунал да се "одриче права да присуствује" изрицању правоснажне пресуде, Харадинај се јутрос појавио у судници.

Бивши командант ОВК није показивао претеране емоције док су га стражари спроводили у притворску јединицу у Схевенингену.

Нерма Јелачић је рекла да је суђење Харадинају и саоптуженима за злочине на Косову први процес у историји Хашког трибунала који ће бити поновљен.

"Следећи корак у поступку биће именовање судског већа које ће водити поновљени процес Харадинају и саоптуженима", назначила је Јелачићева.

Званичници Харадинајеве Алијансе за будућност Косова били не мало изненађењи чињеницом да се њихов лидер, поново, нашао иза решетака притворске јединице у Схевенингену, посебно јер му је Трибунал, претходно, оставио на вољу да ли ће се уопште појавити у Хагу приликом читања одлуке Апелационог већа.

Харадинај је 12. јула, писмено, обавестио суд да неће доћи у Хаг, али му је недељу дана касније саопштено да је потписан налог за његово хапшење и у уторак пре подне је под пратњом доведен на Приштински аеродром, одакле је пребачен у Хаг.

Полиција Еулекс је саопштила да је Харадинај на аеродром отишао добровољно.

Одбрана запрепашћена

Координатор тима за одбрану Харадинаја Мајкл О'Рајли рекао је да је изузетно изненађен одлуком Трибунала.

"Ово је нешто што нисмо могли да предвидимо, узимајући у обзир његово пуштање на слободу пре две године", рекао је бранилац Харадинаја.

Мајкл О'Рајли

"За нас је најважније да осигурамо брз повратак господина Харадинаја на Косово и да што пре буде одређен датум почетка суђења", рекао је О'Рајли.

Суђење бившим припадницима ОВК биће поновљено по шест од 37 тачака оптужнице, које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998. године.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају на терет су стављена убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Истовремено, Апелационо веће је одбацило жалбу тужилаштва на ослобађајућу пресуду Баљају по другим тачкама оптужнице за силовање и убиства, као и жалбу Брахимаја на казну од шест година затвора на коју је био осуђен због злодела из других тачака оптужнице.

Апелационо веће прихватило је аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што Претресно веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

Ти сведоци, Шефћет Кабаши и особа чији је идентитет заштићен, били су припадници ОВК у Јабланици. Пред Трибуналом су одбили да сведоче, иако су претходно тужилаштву дали изјаве које су оптуживале Харадинаја, Баљаја и Брахимаја.

Претресно веће је на првостепеном суђењу починило грешку ускраћујући тужилаштву додатно време да обезбеди исказе кључних сведока у ситуацији у којој су сведоци били узмениравани и застрашивани и тиме је спречено да правда буде задовољена, наводи се у одлуци која је донета већином гласова судија, уз противљење председавајућег Робинсона.

Према одлуци, Претресно веће није добро проценило утицај застрашивања сведока на правичност суђења и пропустило је да предузме примерене кораке да осигура њихове исказе.

Првостепеном пресудом од 3. априла 2008. године, Харадинај је ослобођен оптужби, јер није "ван сваке сумње" доказано да је био умешан или одговоран за злодела побројана у 37 тачака оптужнице. Том приликом, ослобођен је и Баљај.

Брахимај је осуђен на шест година затвора, због окрутног поступања према заробљеницима у логору ОВК у селу Јабланици.

Трибунал је, у марту 2005, против Харадинаја, Баљаја и Брахимаја, подигао оптужницу којом их терети, по 37 тачака, за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности.

Реч је и о учешћу у заједничком злочиначком подухвату, који је почињен над Србима, Ромима и Албанцима, од 1. марта до 30. септембра 1998. године.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу у марту 2005, а суђење је почело две године касније.

Тужилаштво се жалило на ослобађајућу пресуду и затражило да Апелационо веће наложи делимично понављање суђења по шест од 37 тачака оптужнице, које су се односиле на злочине над притвореницима у јабланичком логору.

интернет магазин двд дисков
заказать игры почтой